I u ukrštenim reÄ�ima za najÄ�ešÄ‡e korišÄ‡en zaÄ�in rešenje je – so. Bez nje nijedno jelo nije dovoljno ukusno, mada sve Ä�ešÄ‡e Ä�ujemo kako ne treba da preterujemo. A pošto su nam u ponudi razne vrste, i roze himalajska, i morska, i ona obiÄ�na kuhinjska, pitanje je koja je razlika i koja so je najzdravija.

Morska

Kao što joj i ime govori, morska so se dobija iz morske vode. Kao i druge blago obraÄ‘ene namirnice, ona zadržava više hranljivih sastojaka – u ovom sluÄ�aju minerala, poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma – i ti minerali joj daju svetliju boju i Ä�istiji ukus. Pošto je sve više onih koji se okreću zdravijim namirnicama, u koje svrstavaju i morsku so, zanimljivo je da mnogi proizvoÄ‘aÄ�i u poslednje vreme morsku so dodaju i u grickalice poput Ä�ipsa, pišu na sajtu NBCNews.com.

Osim minerala, morska so sadrži i nešto što nikako ne bismo oÄ�ekivali – plastiku u tragovima. Skorija istraživanja kažu da morska so većine proizvoÄ‘aÄ�a sadrži plastiÄ�ne Ä�estice koje potiÄ�u od većih plastiÄ�nih ostataka koji zagaÄ‘uju morsku vodu. Još uvek nije poznato kako te plastiÄ�ne mikroÄ�estice utiÄ�u na naše zdravlje, ali da se naslutiti da nikako nisu dobre.

Himalajska

Himalajska so je ružiÄ�asta i baš zbog te boje je i privlaÄ�na mnogima. ObiÄ�no je viÄ‘amo u izlozima zdrave hrane u primamljvim mlinovima, zanimljivim teglicama, rasutu na mermernim ploÄ�ama. Onda mnoge, ma koliko im se na oko svidela, odbije priliÄ�no visoka cena ili je pak kupe samo povremeno.

InaÄ�e, ovoj soli, koja se iskopava na visovima Himalaja, roze boju daju minerali kojima je bogata, obiÄ�no bakar, magnezijum, kalijum…

Kuhinjska

NajÄ�ešÄ‡e je na našim trpezama, a u rudnicima i potom u daljem procesu do naše trpeze prolazi jaÄ�u preradu, pa je samim tim siromašnija mineralima nego, recimo, morska so. MeÄ‘utim, proizvoÄ‘aÄ�i ponekad dodaju jod u kuhinjsku so. Ta praksa je zaživela dvadesetih godina prošlog veka kako bi se nadomestili nedostaci joda, minerala koji je presudan za pravilan rad štitne žlezde. Zato bi jodiranu kuhinju so i trebalo birati.

Koja so je najzdravija

I mada mnogi veruju da je zdravije ono što je egzotiÄ�nije i skuplje, struÄ�njaci kažu da ne treba da se zavaravamo.

“So je so, bilo da je roze ili bela, bilo da je u sitnim kristalima ili u većim grumenÄ�ićima. Morska so nije ništa zdravija od kuhinjske ako gledamo kako utiÄ�e na krvni pritisak i zdravlje srca”, kaže dr Suzan Stajnbaum, kardiolog u bolnici Maunt Sinaj i medicinski struÄ�njak AmeriÄ�kog udruženja za srce Go Red for Women.

Ona istiÄ�e da je glavna razlika u veliÄ�ini zrna. Veći kristali morske ili himalajske soli zauzimaju više mesta u vašoj kašiÄ�ici kad krenete da posolite jelo, pa ako solite jelo tako što merite so, a ne po ukusu, moguće je da ćete je tako manje koristiti, kaže ona.

“Pitanje nije koju vrstu soli koristite, već koliko je koristite”, zakljuÄ�uje doktorka.

I Svetska zdravstvena organizacija kaže da odrasli ne treba da uzimaju više od pet grama soli dnevno, što je najviše jedna kašiÄ�ica, ali da podaci, nažalost, kažu da u proseku unosimo oko 10 grama soli svakog dana, što nikako nije dobro ni za srce ni za mozak jer može da izazove srÄ�ani i moždani udar.