Lekovi protiv alergija - antihistaminici, uspešno otklanjaju alergijske simptome, ali, kao i svi drugi lekovi, mogu da ispolje neželjena dejstva. S obzirom na to da se kupuju bez recepta, mnogi pacijenti, kada se pojavi neki od nusefekata, ne pripisuju to antialergijskoj terapiji, već posumnjaju da imaju drugi zdravstveni problem. Zato, ukoliko pijete antihistaminike a Ä�esto se umorni, suše vam se usta i imate Ä�este glavobolje, potražite pomoć lekara.

Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Klini�kog centra u Kragujevcu, kaže da se antihistaminici dele na prvu i drugu generaciju:

- Antihistaminici prve generacije (prometazin, hlorfeniramin, difenhidramin, dimenhidrinat, hidroksizin i drugi) prodiru u centralni nervni sistem i deluju na veliki broj razliÄ�itih receptora, pa zato mogu da izazovu pospanost, zamor, sušenje usta, otežano mokrenje kod muškaraca sa uvećanom prostatom, pojaÄ�anje apetita i porast oÄ�nog pritiska. S druge strane, antihistaminici druge generacije (loratadin, cetirizin, levocetirizin, feksofenadin i drugi) slabo prodiru u centralni nervni sistem i daleko reÄ‘e izazivaju centralne efekte, obiÄ�no manju pospanost ili glavobolju.

Promene klimatskih uslova dovele su do toga da je polen biljaka gotovo neprestano u vazduhu, tako da mnogi koji su alergi�ni moraju da piju antihistaminike bez prekida.

- Studije njihove dugotrajne primene u preporuÄ�enim dozama nisu zabeležile ozbiljna neželjena dejstva, sem sporadiÄ�no, a u sluÄ�aju predoziranja uglavnom ne dolazi do fatalnog ishoda. Zato se antihistaminici druge generacije danas preporuÄ�uju kao prvi izbor u leÄ�enju hroniÄ�ne urtikarije i alergijskog rinitisa. Ipak, bezbednost primene antihistaminika druge generacije u veoma visokim dozama - i do Ä�etiri puta višim od preporuÄ�enih, još nije ispitana - kaže profesor Janković.

Poslednjih godina, a naro�ito sada, u epidemiji virusa korona, po�eo je da se isti�e zna�aj antihistaminika kao lekova koji deluju antivirusno.

- Nekoliko studija je pokazalo antivirusno dejstvo antihistaminika prve generacije, pre svega pomoću teoretskih modela i ispitivanja na izolovanim tkivima ili životinjama. Efekat je uoÄ�en protiv virusa hepatitisa C, influence, ebole i još nekih virusa. MeÄ‘utim, još je dalek put do prave istine, odnosno do odgovora na pitanje da li antihistaminici mogu da imaju znaÄ�ajan antivirusni efekat kod infekcija ljudi i da li će taj efekat, ako postoji, moći da se iskoristi u leÄ�enju. U meÄ‘uvremenu, nikako ne treba na svoju ruku koristiti ove lekove kod virusnih infekcija, jer je Agencija za lekove jedina merodavna ustanova u Republici Srbiji koja može da odobri primenu bilo kog postojećeg leka za neku novu indikaciju - kaže profesor Janković.

LOKALNA PRIMENA

Antihistaminici mogu da se piju kao tablete, a postoje i u vidu rastvora ili spreja. Tada se stavljaju u o�i i ubrizgavaju u nos. U slu�aju lokalne primene, neželjni efekti gotovo da ne postoje.