Nedavne studije su pokazale da što je više ljudi starijih od 50 godina ukljuÄ�eno u društvene aktivnosti, to je manji rizik od razvoja hroniÄ�nih oboljenja.

Otkriveno je da nedeljne društvene aktivnosti smanjujuju rizik od razvoja hroniÄ�nog stanja za 8 posto u odnosu na one koji uopšte nisu društveno aktivni, te smanjuju rizik od razvoja dva ili više hroniÄ�nih stanja za 22 posto.

Čak i ako ste zaposleni, aktivnosti koje ćemo vam navesti u nastavku teksta, možete da praktikujete na nedeljnom nivou i tako sa�uvate svoje zdravlje.

NauÄ�ite nešto novo

Nova znanja ili uÄ�enja novih veština podstiÄ�u bolje pamćenje i korisna su za naše zdravlje. Istraživanja su pokazala da ljudi koji Ä�itaju knjige žive duže, a oni koji govore dva jezika imaju bolje kognitivno zdravlje.

Aktivnosti poput pohaÄ‘anja muziÄ�ke škole poboljšavaju komunikaciju izmeÄ‘u razliÄ�itih delova mozga, te doprinose i njegovom boljem radu. TakoÄ‘e, doprinose psihiÄ�koj stabilnosti, odnosno pomažu ljudima da se bolje nose sa stresnim ili izazovnim situacijama.

Ljudi koji su navikli da kroz život u�e imaju bolje fizi�ko i mentalno zdravlje, a to zna�i i manji rizik od sr�anih bolesti i gojaznosti, zdravije navike (poput dobre ishrane i vežbanja,) doprinose osećaju životne svrhe.

Pridružite se sportskom ili društvenom klubu

Studije su pokazale da ukljuÄ�ivanje u neki rukometni ili fudbalski klub ima niz zdravstvenih prednosti, poput nižeg krvnog pritiska, boljeg rada srca, manje masnoće u telu i bolja mišićno-koštana kondicija.

Ljudi imaju i više motivacije i bolje blagostanje. ÄŒak i manje uobiÄ�ajene aktivnosti poput penjanja na stene uklanja simptome depresije, dok planinarenje podstiÄ�e emocionalno zdravlje, kreativnost, oštar um i zdravije meÄ‘uljudske odnose.

Razlog tome jeste i što takav naÄ�in života odvraća od stresa i briga. Dok se bave fiziÄ�kom aktivnošÄ‡u, ljudi doživljavaju osećanja poput uživanja, kreativnosti i sreće.

ÄŒak su i grupne zabave bez vežbanja korisne. Društvene igre ili igre s kartama, video igre ili ruÄ�ni rad, poboljšavaju i održavaju dobro mentalno i kognitivno zdravlje.

Grupne aktivnosti kao što su pevanje, pletenje, slikanje, takoÄ‘e povećavaju društvenu pripadnost i povezanost meÄ‘u ljudima.

Volontirajte

Istraživanja pokazuju da je volontiranje povezano s pojaÄ�anim mentalnim zdravljem, većom fiziÄ�kom aktivnošÄ‡u, manjim funkcionalnim ograniÄ�enjima i manjim rizikom od smrti.

Nedeljno volontiranje ima dvostruko veću verovatnoću za bolje mentalno zdravlje u odnosu na one koji ne volontiraju. Volontiranje doprinosi boljem mentalnom zdravlju jer daje osećaj smisla i svrhe, popravlja samopoštovanje, solidarnost, doprinosi saosećanju s drugima i boljoj povezanosti sa ljudima.

PolitiÄ�ka ili društvena ukljuÄ�enost

UkljuÄ�ivanje u društvenu zajednicu je takoÄ‘e povezano sa boljim mentalnim i fiziÄ�kim zdraljem i blagostanjem. Razlog tome jeste što ljudi imaju unutrašnju potrebu da budu povezani sa zajednicom. Jedan od naÄ�ina da to postignete jeste graÄ‘anska ili politiÄ�ka aktivnost.

Neke studije su pokazale da graÄ‘anska ukljuÄ�enost u 33. godini života štiti od oštećenja kognitivnih sposobnosti u 50-ima.

Verska ili duhovna aktivnost

Mnoga istraživanja su pokazala da su religija i duhovnost veoma važni za mentalno zdravlje. Smanjuju rizik od bolesti tako što smanjuju stres i popravljaju imunitet.

Neki dokazi ukazuju na to da su religiozni ljudi skloni boljem oporavku od bolesti.

PohaÄ‘anje verskih okupljanja povezano je s dugoveÄ�enošÄ‡u i boljim zdravljem mozga, kao i povećanom otpornošÄ‡u protiv depresije - Ä�ak i za riziÄ�ne ljude, piše The Conversation.