Strah, uznemirenost, strepnja, stres - sve to smo osećali u prethodne dve godine. U nadi da će rešiti trenutni problem ili makar ublažiti, mnogi su posezali za lekovima za smirenje. Profesor dr Janko Samardžić iz Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta otkriva koliko smo ih pili?

Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta koji prati potrošnju lekova na nivou cele Srbije, ustanovio je da je potrošnja anksiolitika, sedativa i hipnotika, odnosno lekovi za terapiju nesanice, znaÄ�ajno porasla tokom pandemijskog perioda.

"Nešto više je bilo 2020, prve pandemijske godine, zatim 2021. godine malo manje, ali u proseku, porast iznosi oko 25 odsto. To je problematiÄ�no s apekta što smo mi i pre pandemije imali izuzetno visoke indekse potrošnje i upotrebe ovih lekova, tako da nas tih dodatnih 25 posto dovodi u jednu zabrinjavajuću situaciju", naglašava profesor Janko Samardžić.

Osobe ženskog pola više uzimaju lekove za smirenje. Kako se ide ka starijoj populaciji tako se povećava potrošnja ovih lekova, iako za stariju populaciju ovi lekovi uopšte nisu preporuÄ�ljivi i ne bi trebalo da ih koriste, napominje farmakolog.

"Jer u toj populaciji imate visok stepen traumatizma, padova, preloma i u pojedinim zemljama je gotovo i zabranjeno da se u starijem životnom dobu primenjuju. Kada su mlaÄ‘i u pitanju, i tu postoji problem, ali tu je uglavnom problem zloupotrebe, što je potpuno druga tema", istiÄ�e sagovornik Ivane Božović.

Le�imo posledicu a ne uzrok

U odnosu na okruženje, potrošnja lekova za smirenje je sliÄ�na, ali Ä�itav ovaj region, u odnosu na ostale evropske zemlje, posebno zemlje severne Evrope, ima dva do tri puta veću potrošnju ovih lekova.

"Međutim, antidepresivi pokazuju zna�ajno druga�iji trend", dodaje profesor. "Antidepresivi se dvostruko manje koriste kod nas u odnosu na zemlje Evropske unije. Tako da imamo jedan disbalans koji može lepo da se tuma�i".

1. Lekovi za smirenje neće rešiti vaše probleme

2. Ne uzimajte ih na svoju ruku

3. Konsultujte lekara

Ono što se može izvući kao zakljuÄ�ak je da je to indirektni pokazatelj mentalnog zdavlja. To znaÄ�i da mi leÄ�imo posledicu, simptom, što je anksioznost i anksiozni poremećaj, stanje unutrašnje uznemirenosti i teskobe, a u suštini ne leÄ�imo uzrok, smatra profesor.

Posledice neracionalne potrošnje lekova za smirenje

Posledice su razliÄ�ite u zavisnosti od našeg uzrasta, navika i opšteg zdravlja. Stanovništo starije dobi ima uÄ�estalost povreda zbog poremećaja koordinacije pokreta, posebno u kućnim uslovima.

Kod mlaÄ‘ih osoba javlja se problem zloupotrebe, kombinovanja sa alkoholom, što može da ima fatalni ishod. Sa druge strane, ti lekovi utiÄ�u i na proces uÄ�enja i pamćenja.

Poseban problem predstavlja zavisnost i intolerancija na ovu vrstu lekova. To je zaÄ�arani krug iz koga se jako teško izlazi kada su lekovi za smirenje u pitanju, naglašava profesor.

Odmažu ako ih uzimamo na svoju ruku

To su izuzetno dobri lekovi ukoliko ih pravilno koristimo.

"Problem je taj što lekari daju ove lekove za jasnu indikaciju, odreÄ‘eni vremenski period. Dalje, nekontrolisano uzimanje, praktiÄ�no dovodi i do maskiranja problema, i do prolongiranja tegoba, i do neželjenih efekata", napominje profesor.

U svakom sluÄ�aju, ovi lekovi su dobri dok mi uzimamo lek. Problem nastaje kada lek poÄ�ne da uzima Ä�oveka. Onda samo ulazimo u zaÄ�arani krug i prolongiramo problem, jer nijedan lek neće rešiti problem, već samo može da nam pomogne da se suoÄ�imo i da ga lakše prebrodimo, ali neće sam lek rešiti problem, zakljuÄ�uje prof. dr Janko Samardžić sa Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta.