Ukupno je plastičnim vlaknima bilo zaraženo 83 odsto uzoraka, a najgore zagađenje otkriveno je u uzorcima iz Sjedinjenih Američkih Država, Libana i Indije.

Ipak, čak i u "najčistijim" zemljama poput Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, zagađeno je bilo čak 72 odsto uzoraka. U proseku, u svakih pola litre uzorka u SAD pronađeno je 4,8 plastičnih vlakana, dok je u Evropi pronađeno 1,9 vlakana.

Laboratorijska analiza potvrdila je zabrinutost nekih naučnika da je zagađenje mikročesticama plastike doseglo globalne razmere. Do sada su se merenja fokusirala na zagađenje u okeanima, ali je ovo prvi put da se proučavala voda za piće.

"Ne znamo koje su opasnosti po zdravlje i stoga bi trebalo da budemo oprezni i što pre uložimo trud kako bismo otkrili rizike", rekla je doktorka En Mari Mahon sa Galvej-Mejo tehnološkog instituta, koji je sproveo istraživanje.

Mahonova je upozorila kako postoje dve potencijalne opasnosti - plastične nanočestice i opasne hemikalije i sastavi koji se mogu nalaziti u plastici.

"Ako smo pronašli vlakna, moguće je da su prisutne i nanočestice, koje ne možemo meriti. Jednom kada su veličine nanometra, bez problema mogu ući u organizam i u organe, a to je razlog za zabrinutost", kazala je Mahonova.

Sprovedena analiza je pronalazila čestice koje su veće od 2,5 mikrona, što je 2500 puta veće od nanometra.

Razmere zagađenja mikroskopskim česticama plastike tek polagano postaju očiti. Nedavna ispitivanja u Nemačkoj otkrila su čestice i vlakna u svih 24 uzorka piva koje su testirali, kao i u medu i šećeru.

U Parizu su naučnici 2015. godine otkrili čestice mikroplastike kako padaju kroz vazduh, i procenili kako 10 tona plastičnih vlakana padne na grad svake godine. Otkrili su da su u vazduhu prisutne i u domovima.

Stručnjaci strahuju da su glavni izvor zagađenja čestice nošene vetrom. U Libanu, voda iz gradske mreže napaja se iz prirodnih izvora. Svejedno su otkrivena vlakna u 94% uzoraka.