Piše: Z. Ostojić- Joksović

Izvor: Novosti.rs

Pojava grÄ�eva u ekstremitetima, umor mišića pri opterećenju, osećaj hladnoće i trnjenja, promenjena boja kože na rukama i nogama takoÄ‘e mogu biti posledica loše cirkulacije.

"Do ovakvih pojava dolazi zbog neishranjenosti tkiva i organa krvlju bogatom kiseonikom, koja arterijskim krvotokom pristiže iz srca i pluća. Svaki poremećaj arterijske cirkulacije dovodi do oštećenja funkcije organa i narušavanja zdravlja. Cirkulacija postaje loša zbog razliÄ�itih obolenja koja oštećuju arterije. Ateroskelroza je od svih najupeÄ�atljivija jer je hroniÄ�no, sistemsko, degenerativno, inflamatorno obolenje, koje vremenom dovodi do sužavanja i zakreÄ�enja krvnih sudova", objašnjava vaskularni hirurg docent dr Marko Dragaš iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KliniÄ�kog centra Srbije.

* Osim bolesti, koji još faktori dovode do poremećaja cirkulacije?

- Odsustvo fiziÄ�ke aktivnosti u svakodnevnom životu, loša ishrana i gojaznost, a naroÄ�ito pušenje veoma negativno utiÄ�u na nastanak i napredovanje promena na krvnim sudovima, pa shodno tome i lošoj cirkulaciji. Da je vreme za posetu lekaru ukazuje lako zamaranje, povremeni bolovi u grudima, pojava neuroloških simptoma ili bolova u nogama pri dužem hodu. MeÄ‘utim, kada poÄ�nu da se ispoljavaju navedeni simptomi znaÄ�i da su promene na krvnim sudovima već uzele maha i da zahtevaju aktivno leÄ�enje.

* Na koji naÄ�in navedeni problemi mogu da se spreÄ�e? Šta savetujete pacijentima?

- Moja poruka je da ne treba da se Ä�ekaju simptomi, već da se redovnim kontrolama kod svojih izabranih lekara i usvajanjem zdravog naÄ�ina života preduprede i na vreme leÄ�e svi poremećaji koji dovode do loše cirkulacije zbog zakreÄ�enja arterija. To podrazumeva i da se obavezno kontroliše krvni pritisak i leÄ�i hipertenzija, dijabetes, kao i povišen nivo masnoća u krvi koji dovode do aterosklerotskih promena.

* Može li loša cirkulacija da se "izleÄ�i" ili zaustavi dalji proces?

- Nažalost, jednom nastalo zakreÄ�enje krvnih sudova se veoma teško povlaÄ�i. Još uvek ne postoje lekovi za "otpušavanje" arterija. MeÄ‘utim, ukoliko su promene umereno izražene, odreÄ‘enim lekovima se može donekle popraviti cirkulacija i usporiti napredovanje bolesti. Ali, ako su promene napredovale do te mere da i život ugrožavaju, osim terapije lekovima, neophodne su i neke od hirurških procedura na krvnim sudovima, kao što je, na primer, bajpas, odnosno premoštavanje zapušenih krvnih sudova.

Bez obzira na genetsku sklonost i opterećenost bolestima koje dovode do loše cirkulacije, svako može na odreÄ‘eni naÄ�in ovaj neželjeni proces da uspori, pa Ä�ak i spreÄ�i. Da biste u tome i uspeli, manje sedite i izbegavajte da držite noge prekrštenim ili da dugo stojite. Dišite duboko jer dubokim disanjem povećavate kapacitet pluća i unosite više kiseonika neophodnog za metabolizam ćelija. Više se krećite, trÄ�ite, po mogućstvu vozite bicikl, plivajte i ronite jer na taj naÄ�in poboljšavate krvotok, naroÄ�ito u nogama.