Ljudi konzumiraju više kofeina nego ikada, pa su šanse da neko podlegne zbog predoziranja kofeinom veoma visoke. Širom sveta, 90 odsto odraslih konzumira stimulanse centralnog nervnog sistema na dnevnom nivou, kroz Ä�aj, kafu, gazirane sokove i druga pića. Evropa ima najveću potrošnju kafe po glavi stanovnika u svetu. Stanovnici Evropske unije konzumiraju 2,5 miliona tona godišnje, odnosno 725 miliona šoljica dnevno. To iznosi Ä�etiri kilograma pržene kafe po stanovniku u EU na godišnjem nivou.

Ipak, predoziranje kofeinom je retko, a smrtni sluÄ�ajevi još reÄ‘i. Što se tiÄ�e procenta smrtnosti, kofein je najsigurniji stimulans na tržištu. Prema lekarskim statistikama, bilo je samo 45 smrti povezanih sa unosom kofeina izmeÄ‘u 1959. i 2010. godine, prenosi Sputnik International.

StruÄ�njaci kažu da je smrtonosna doza kofeina izmeÄ‘u 5 i 10 grama. ProseÄ�na Starbaks kafa sadrži 340 miligrama kofeina, tako da bi nekome bilo potrebno da pije izmeÄ‘u 15 i 30 kafa dnevno kako bi ugrozio svoj život. Šta više, kofein ima mnoge zdravstvene prednosti. Studije pokazuju da povećava kognitivne performanse i kratkoroÄ�no pamćenje, a dokazano je i da smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Zdrvastveni struÄ�njaci iz nekih zemalja preporuÄ�uju da se pije nekoliko šoljica dnevno kao deo zdrave ishrane.

Ipak, glavni problem su druga pića sa kofeinom. Lekari iz SAD, upozoravaju da adolescenti ne treba da konzumiraju energetske napitke, a broj pojedinaca koji završavaju u bolnici posle jedne limenke red bula više od preporuÄ�ene doze se udvostruÄ�io izmeÄ‘u 2007. i 2011. godine.

PreporuÄ�ena maksimalna doza kofeina u EU je 400 miligrama dnevno, a Ä�ak i najmanji unosi iznad te koliÄ�ine izazivaju neželjene efekte kao što su uznemirenost, nesanica i razdražljivost. Iako su mnogi doživeli ove simptome, oni su daleko od bezazlenih posledica. To su simptomi ubrzanog srÄ�anog ritma i poremećenog protoka krvi, što su prvi nagoveštaji potencijalnog fatalnog kofeinskog udara.

Rizik se znatno pogoršava zbog porasta konzumiranja energetskih napitaka od poÄ�etka veka. Ovi napici skoro uvek sadrže više kofeina od kafe, što ih Ä�ini mnogo lakšim za predoziranje. Pored toga, mnogi od ovih pića sadrže i druge stimulanse kao što su guarana i taurin. Teoretski, samo 10 limenki tipiÄ�nog energetskog napitka može biti fatalno za proseÄ�nog Ä�oveka.

MeÄ‘utim, medicinske komplikacije izazvane energetskim pićima su veoma retke. Studija o predoziranju kofeinom otkrila je da najveći broj sluÄ�ajeva podrazumevao uzimanje kofeina u obliku tablete ili praška, dok je smrt retko bila posledica prekomerne potrošnje samo konzumiranja pića. S obzirom da je kofein u prahu ustvari efikasno Ä�ist kofein (jedna kašiÄ�ica se može uporediti sa 28 šoljica kafe) Ä�ak i male koliÄ�ine mogu izazvati znatno ozbiljnije simptome od onih izazvanih jednom šoljom Ä�aja više nego što je preporuÄ�eno.

Nedavno je ameriÄ�ki tinejdžer Dejvis Alen Krajp preminuo kada je popio kafu, gazirani sok i energetsko piće u roku od dva sata. Prema reÄ�ima struÄ�njaka, on nije uneo kofein u prahu, pa se postavlja pitanje da li je to zaista bio kofeinski koktel koji ga je ubio. Kardiolog ukljuÄ�en u sluÄ�aj rekao je da je koliÄ�ina kofeina iz ova tri pića iznosila oko 500 miligrama, što je desetina minimalne fatalne doze. Moguće da je nesrećni mladić patio od nepoznatih zdravstvenih problema ili povišene osetljivosti na kofein.

Individualne genetske predispozicije u vezi kofeina veoma variraju, kao i sa svim drugim legalnim i ilegalnim supstancama. Štaviše, neki smatraju da nije velika koliÄ�ina kofeina ubila Krajpa, nego brzina kojom je uneta u njegov organizam.

ZakljuÄ�ak je da ljubitelji kofeina nemaju mnogo razloga da brinu ako se drže kafe, Ä�aja, a povremeno i energetskih pića. Sve dok se uzdržavaju od prevelikih doza i izbegavaju mešanje sa drugim stimulansima, opasnost od neželjenih posledica je zaista minimalna.

Izvor: Novosti.rs