Sve veći broj poslova primorava nas da ponekad Ä�ak i više od 10 sati provodimo u sedećem položaju, najÄ�ešÄ‡e ispred kompjuterskog monitora, a to neminovno dovodi do problema sa koštano-zglobnim sistemom. ÄŒesto strada desna ruka koja se koristi za pokretanje kompjuterskog miša i kucanje na tastaturi - upozorava dr Radoje ÄŒobeljić, fizijatar i naÄ�elnik za rehabilitaciju neuroortopedskih bolesnika Klinike za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović".

- Sve poÄ�inje od nepravilnog sedenja, jer mali broj ljudi ima odgovarajuću radnu površinu, odnosno, stolicu i kompjuterski sto. Visina stola treba da bude u visini struka, a stolica udobna, duboka, sa rukohvatima i naslonom do visine gornje ivice lopatice. Iako je najbolje sedeti pod uglom od 100 stepeni, najÄ�ešÄ‡e sedimo nagnuti prema napred, kako bismo približili glavu monitoru, bolje videli i brže radili, što dovodi do opterećenja cele kiÄ�me - objašnjava naš sagovornik. - Vratni deo kiÄ�me je odgovoran za funkciju gornjih, a lumbalni za funkciju donjih ekstremiteta. Kod ljudi koji dugo sede, bolovi koji se šire duž ruku Ä�esto su posledica oštećenja vratne kiÄ�me, do Ä�ega najÄ�ešÄ‡e dovode degenerativni procesi koji se ubrzavaju usled dugog sedenja. Kasnije, ako napreduju procesi na vratnoj kiÄ�mi, dolazi do oštećenja (sužavanja) otvora iz kojih izlaze nervi koji pokreću ruke. Tada se javljaju radikulopatije, utrnulost odreÄ‘enih delova prstiju, pored bolova, a kasnije dolazi do slabosti i atrofije mišića.

Oštećenja se javljaju i u predelu lakta koji se oslanja na sto prilikom rada na kompjuteru, jer se vrši pritisak na delove u kome se nalaze kanali gde prolaze nervi koji inervišu šaku.

- Te ponavljane mikro-traume vremenom dovode do stvaranja egzostoze, kosti koja poÄ�inje da raste tamo gde ne treba. One se javljaju posle 40. godine, kada zglobovi poÄ�inju da stare i skloni su degenerativnim promenama, jer se smanjuje koliÄ�ina teÄ�nosti u zglobnoj hrskavici. U predelu ruÄ�nog zgloba dolazi do sužavanja nervnih kanala kada se javljaju vrlo neprijatni, uporni bolovi, usled pritiska na nerve. U takvim situacijama, leÄ�enje prvo treba pokušati sa fizikalnim procedurama, da bi se smanjio edem nerva koji nastaje zbog kompresije. Ipak, u nekim sluÄ�ajevima, pacijenti moraju da se podvrgnu hirurškom leÄ�enju kako bi se taj koštani kanal proširio i nervi oslobodili pritiska - objašnjava dr ÄŒobeljić.

Naš sagovornik istiÄ�e da je uvek bolje stajati nego sedeti, navodeći primer nekih zemalja u kojima zaposleni kucaju na tastaturi u stojećem položaju.

- Ako sedite, izbegavajte da ukrštate noge, bolje ih podignite na hoklicu ili kosu ploÄ�u, a ispod donjeg dela leÄ‘a možete da podmetnete jastuk ili urolani peškir, da biste sebi olakšali sedenje. Kad god možete, napravite pauzu i praktikujte vežbe za vrat i lumbalni deo kiÄ�me koje mogu da se rade u stojećem položaju, na primer, podizanje i rotacije ramena, vežbe istezanja. Važno je da se mišići opuste i poboljša cirkulacija zglobova.

BEZ SILIKONSKIH "JASTUÄŒIĆA" - Vodite raÄ�una da ne pritiskate ruÄ�ni zglob na kome se nalaze nervi koji inervišu šaku. Iako su silikonski "jastuÄ�ići" mekani, dugotrajan pritisak vremenom stvara problem, pa treba poštedeti i ruÄ�ni zglob i lakat. TakoÄ‘e, trebalo bi izbegavati rad na tvrdim, hladnim površinama, od stakla ili mermera, jer je pritisak tada prejak. Stolovi od plastike ili drveta uvek su bolje rešenje - savetuje fizijatar.