Reč je o cinamaldehidu, organskom jedinjenu koje cimetu daje ukus i miris, a nalazi se pretežno u njegovoj kori.

Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu ustanovili su da cinamaldehid aktivira termogenezu. Reč je o metaboličkom procesu stvaranja toplote u telu koji je karakterističan za toplokrvne životinje i ljude, a proces se zasniva na oksidaciji hranljivih materija u ćelijskim mitohondrijima. Termogenezom se sagorevaju kalorije.

Spomenuti proces pomaže u podsticanju gubitka telesne težine, što je autore studije navelo na zaključak da cimet podstiče čitav niz metaboličkih procesa.

Glavni autor studije, profesor na institutu "Life Sciences" Džun Vu, navodi da su mu odranije poznate prednosti cinamaldehida, ali da je želeo da produbi svoja saznanja daljim istraživanjima.

Vu je s kolegama sproveo eksperimente najpre na laboratorijskim pacovima, pa na ljudskim ćelijama u laboratorijskim uslovima.

Naučnici su testirali masne ćelije dobrovoljaca i ustanovili povećanu ekspresiju gena i enzima što doprinosi ubrzanju metabolizma lipida nakon što se obrade cinamaldehidima.

Vu je zaključio da konzumiranje cimeta (odnosno cinamaldehida) podstiče termogenezu i proces sagorevanja masnoća u organizmu, ali kaže da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja jer su dosadašnja sprovedena samo na ljudskim ćelijama u laboratoriji.

Vu kaže da rezultati obećavaju i da bi mogli da doprinesu suzbijanju epidemije gojaznosti u svetu.

"Cimet je deo ishrane već hiljadama godina i njegova primena u suzbijanju gojaznosti mogla bi da bude jednostavnija i prihvatljivija od nekih drugih metoda", smatra Vu.

Najranija upotreba cimeta zabeležena je pre 4.000 godina.

Najstariji zapis o njemu potiče iz jevrejskog zapisa Tore, dok se u Starom zavetu spominje izrada lekovitog ulja koje se koristilo za pomazanje.

U ajurvedskoj medicini, eterično ulje cimeta koristilo se za smirenje nerava i mišića, a ajurveda ga i danas smatra idealnim lekom protiv problema sa varenjem i dijabetesa.