U 2015. skoro pet odsto muškaraca prijavilo je da je tokom prethodne godine bar jednom imao "depresivnu epizodu". MeÄ‘utim, terapeuti veruju da je reÄ� o mnogo većem procentu muškaraca koji se bori sa depresijom.

Broj muškaraca kod kojeg je utvrÄ‘eno da pati od depresije dvaput je manji od broja depresivnih žena, istiÄ�e psiholog Ronald Levant.

"To je najÄ�ešÄ‡a dijagnostifikovana mentalna bolest i mnogo je više muškaraca koji pate od nje", navodi Levant.

Osećanja koja se javljaju usled depresije ne prolaze za nekoliko dana ili nedelja, to je naÄ�in na koji je Robinson saznao da nešto nije u redu.

"Polako sam poÄ�eo da dižem ruke od svojih hobija i interesovanja. Nedostaje mi energije da u njima uživam. Nisam spavao, nisam jeo, bio sam razdražljiv i bilo mi je teško."

Za Robinsona takva osećanja nailazila su u talasima i nije mogao da predoseti da nailaze.

"Osećaj je zaista težak. To bukvalno otežava moje mišiće i telo. Osećam nizak nivo energije. Ja sam maratonac i satima bih mogao da trÄ�im bez zaustavljanja."

Dvadesetdevetogodišnji Džošua Behari poÄ�eo da se bori sa depresijom u 22. jer takoÄ‘e oseća nedostatak energije, piše Men's Health.

"Depresija me je uÄ�inila nemoćnim da osećam bilo kakve emocije. Osećao sam kao da je mom životu došao kraj i zato što nisam verovao nisam ni mogao da se oporavim."

Dvadesetdvogodišnji Adam Džašen osećao je da gubi nadu.

"Nikada to neću zaboraviti. Samo želite da proÄ‘e. Taj momenat deluje veoma stvarno i zastrašujuće."

Muškarci su uglavnom uÄ�eni da suzbijaju bilo kakvo osećanje sliÄ�no tuzi tokom svog detinjstva, navdi Rabinovic. Dakle, Ä�ak iako je depresija veoma Ä�esta kod muškaraca, veoma mali broj njih spreman je da to prizna.

Behari nije govorio o svom stanju jer je na to gledao kao na slabost. Umesto toga, pokušavao je to da sakrije. Pravio se da se ne oseća tužno ili iscrpljeno, već da spava normalno i da uspeva da izlazi na kraj sa stresom.

"Muškarci ne pokazuju svoje slabosti, tugu ili ranjivost", istiÄ�e Rabinovic.

Umesto toga, mnogi muškarci budu ljuti i razdražljivi, prebacuju krivicu na posao ili Ä�ak poÄ�nu da imaju problema sa pićem. Ovakvo ponašanje smatraju društveno prihvatljivim naÄ�inom da se otarase loših osećanja.

"To je delimiÄ�no razlog zašto se kod žena Ä�ešÄ‡e dijagnostifikuje depresija nego kod muškaraca."

Promena ovakvog naÄ�ina razmišljanja Ä�esto zahteva terapiju, ali pošto se muškarci plaše da priÄ�aju o tome, Ä�esto ih ohrabruju Ä�lanovi porodice ili prijatelji. Jaka društvena mreža može da spreÄ�i depresiju.