Takođe, oni su u većem riziku od prerane smrti od ljudi koji su gojazni.

Autorka rada, profesorka psihollogije Džuliujan Holt-Lundsted, kaže da ova otkrića ukazuju da se usamljenost mora tretirati kao opasnost po javno zdravlje.

Ona u radu objavljenom u časopisu PLOS ONE piše da je lek za ovu pojavu to da se deca uče društvenim veštinama u školi ili da se stariji ljudi pripreme za vođenje aktivnijeg života nakon što odu u penziju.

Holt-Lundsted je sprovela istraživanje na osnovu dve meta-analize. Prva je bila sačinjena od 148 studija kojima je obuhvaćeno više od 300.000 ispitanika i prema kojima je utvrđeno da osobe sa boljim društvenim vezama imaju upola manji rizik od prerane smrti, a da je taj rizik za ostale isti kao kod onih koji puše 15 cigareta dnevno.

Druga grupa studija obuhvatila je više od 3,4 miliona učesnika i pokazala da društvena izolovanost, usamljenost ili jednostavno samački život, nose veći rizik od prerane smrti, nego gojaznost.

"Sa sve starijom populacijom, efekti ove pojave na javno zdravlje će se samo povećavati", ocenjuje Holt-Lundsted. "Zaista, suočavamo se sa epidemijom usamljenosti".