Foto: Shutterstock.com/Bits And Splits
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku…
Prethodni tromesečni ugovor Srbija je dogovorila u poslednjem trenutku krajem prošle godine u uslovima visoke napetosti između dve zemlje, pre svega zbog situacije u kojoj se našao NIS u kom je većinski vlasnik ruski Gasprom, a zbog sankcija kojoj su toj kompaniji nametnule SAD, piše Biznis.rs.
Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić za Biznis.rs kaže da se to što je Rusija u poslednje vreme više puta pribegla kratkoročnim produženjima ugovora sa Srbijom umesto dugoročnog aranžmana može tumačiti kao oblik pritiska i u vezi je primarno sa situacijom oko NIS-a, odnosno vezivanjem ruku Srbiji da vrati tu kompaniju sebi.
Njegovo mišljenje je da će doći do još jednog kratkoročnog produženja.
„Ključni faktor je situacija oko NIS-a. Američka administracija zahteva od Srbije da u potpunosti ukloni ruski kapital iz NIS-a. Rusija je, s druge strane, jasno stavila do znanja da smatra da Srbija ima obaveze prema ruskim investicijama“, smatra sagovornik ovog portala.
Što se tiče cena, Srbija u okviru aktuelnog ugovora plaća oko 290 evra za 1.000 kubnih metara, dok je tržišna evropska cena bila oko 360 evra.
Terminska cena gasa na holandskoj berzi se od početka sukoba na Bliskom istoku kreće na nivoima koji su oko 70 odsto skuplji uz povremene pikove i na dvostruko veću cenu.
Da cenom evidentno upravlja nesigurnost pokazuje podatak da se u sredu ujutru kretala nešto ispod 51 evra po MWh, što je nešto više od 500 evra za 1.000 kubnih metara gasa ali je već u četvrtak skočila na oko 70 evra, odnosno oko 700 evra zbog napada na ključnu energetsku strukturu. Jasno je da će novi ugovor sa Rusijom morati da sadrži i dodatnu premiju na rizik.
„U novim okolnostima, s obzirom na skokove cena gasa usled sukoba na Bliskom istoku i smanjenu pregovaračku poziciju Srbije, može se očekivati pritisak ka višim cenama, cene TTF gasa skoro su se udvostručile nakon prvih udara na Iran 28. februara 2026. Ako se taj rast cena na tržištu nastavi, Rusija ima manje razloga da nudi popuste“, smatra Đokić.
Kompanija Gasprom objavila je prošle nedelje da se u prethodne dve nedelje dogodila serija napada oružanih snaga Ukrajine na gasnu infrastrukturu koja snabdeva gasovode Plavi tok i Turski tok, odakle i Srbija dobija gas, što je unelo dodatnu nesigurnost u gasnu jednačinu zbog mogućnosti da dođe do obustave snabdevanja iz tehničkih razloga.
Đokić kaže da podaci Gasproma pokazuju da je reč o seriji dronskih napada na kompresorske stanice Russkaja, Beregovaja i Kazačja u Krasnodarskom kraju koje jesu ključne za snabdevanje, ali je činjenica da napadi nisu uspeli da nanesu ozbiljnija oštećenja.
„Gasprom je saopštio da su svi napadi odbijeni i da infrastruktura nastavlja da radi. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi značajno oštećenje kompresorske stanice Russkaja moglo delimično ili potpuno zaustaviti protok gasa kroz Turski tok, budući da je ona lansirna stanica za podmorski deo gasovoda. Dakle, za sada je reč o ozbiljnoj pretnji i demonstraciji ranjivosti ali ne i o stvarnim prekidima u isporuci. Situacija ostaje nestabilna“, kaže Đokić.
Svakako je činjenica da bi se Srbija u slučaju da Rusija bilo iz tehničkih bilo iz političkih razloga uskrati gas bila u izuzetno ranjivom položaju jer se snabdeva ruskim gasom isključivo preko gasovoda Turski tok, kroz Tursku i Bugarsku, a skoro celokupna potrošnja gasa potiče od Rusije.
