Foto: Shutterstock
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 19. avgusta, slave Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih Hristovih praznika.
Praznik je posvećen sećanju na događaj kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Prema hrišćanskom predanju, tada su se pored Hrista pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija, koji su sa njim razgovarali o smrti koja ga je čekala u Jerusalimu.
Isus je na goru poveo apostole Petra, Jakova i Jovana. Dok se molio, njegovo lice se izmenilo i zasijalo kao sunce, dok mu je odeća postala bela i sjajna. Ovaj događaj u Pravoslavlju se tumači kao trenutak u kojem je božanska priroda Hristova postala vidljiva apostolima.
Preobraženje je nepokretan praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta. Budući da pada tokom Gospojinskog posta, trpeza je posna.
PREOBRAŽAVA SE GORA I VODA
U srpskom narodu Preobraženje je povezano sa promenom godišnjeg doba. Veruje se da od ovog praznika velike letnje vrućine počinju da popuštaju, noći postaju hladnije, voda u rekama i jezerima hladnija, a lišće polako počinje da žuti i opada.
Otuda i poznata izreka:
„Preobraženje je, preobražava se i gora i voda.“
Na kraju liturgije u crkvama se tradicionalno osvećuje grožđe, koje se potom deli vernicima. U krajevima u kojima grožđe ne uspeva, osvećuje se drugo voće.
KOJI SE OBIČAJI VEZUJU ZA PREOBRAŽENJE?
Brojni narodni običaji vezani su za ovaj praznik. Prema jednom verovanju, na Preobraženje ne treba spavati tokom dana, jer se veruje da će čovek potom cele godine biti pospan.
U narodu se takođe veruje da nije dobro plakati na ovaj praznik, jer bi čovek mogao da navikne na tugu i plač.
Jedan od običaja je i da žene uoči praznika vežu crveni ili beli konac oko ruke i zamisle želju. Prema narodnom verovanju, ako se konac tokom dana ne prekine, želja će se ispuniti.
Preporučuje se i da se upravo na Preobraženje prvi put proba grožđe, kao simbol zahvalnosti za plodove zemlje i novog početka.
VEROVANJA O VREMENU
Postoje i brojna narodna verovanja o vremenu i narednoj godini.
Veruje se da, ukoliko je Preobraženje vedro i lepo, naredna godina neće biti naročito rodna, dok se oblačno ili kišovito vreme tumači kao najava dobre i plodne godine.
Ipak, reč je o narodnim verovanjima i običajima, a ne o crkvenim pravilima.
Preobraženje se u narodu smatra praznikom prelaska iz leta ka jeseni, kada se priroda postepeno menja, a dani postaju kraći i noći hladnije.
