Foto: Shutterstock
Riba je jedna od nutritivno najvrednijih namirnica, bogata kvalitetnim proteinima, omega-3 masnim kiselinama, vitaminima D i B12. Ipak, pojedine vrste mogu sadržati veće količine metil-žive, teškog metala koji se nakuplja u organizmu riba.
Živa dospeva u vodene ekosisteme prirodnim putem, ali i kao posledica zagađenja. Male ribe unose manje količine, dok se kod velikih grabljivica koncentracija povećava jer tokom života pojedu veliki broj manjih riba.
KOJE RIBE IMAJU NAJVIŠE ŽIVE?
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) među vrste koje treba izbegavati zbog visokog sadržaja žive svrstava:
- veliku tunu (bigeye tuna)
- kraljevsku skušu
- marlina
- ajkulu
- morsku sabljarku
Neke od ovih vrsta mogu se pronaći i na tržištu Srbije, ali uglavnom nisu deo standardne ponude. Marlin, ajkula i sabljarka najčešće su dostupni u bolje snabdevenim prodavnicama, dok se u Srbiji uglavnom koristi obična atlantska skuša, a ne kraljevska skuša.
KOJE RIBE IMAJU MANJE ŽIVE?
U kategoriju riba koje FDA označava kao „najbolji izbor“ spadaju:
inćuni, som, bakalar, pikša, haringa, polok, losos, sardine, tilapija i pastrmka.
U kategoriji „dobar izbor“, koja podrazumeva nešto veći nivo žive, nalaze se, između ostalih, bela tuna (albakor), šaran, kirnja, halibut i mahi-mahi.
ZAŠTO JE ŽIVA OPASNA?
Prekomerna i dugotrajna izloženost živi može negativno uticati na nervni sistem, bubrege i druge organe. Posebno je značajan rizik za fetus tokom trudnoće, bebe i malu decu, jer metil-živa može uticati na razvoj nervnog sistema.
Zbog toga stručnjaci ne preporučuju izbacivanje ribe iz ishrane, već raznovrsnu ishranu i izbor vrsta sa manjim sadržajem žive.
Jedan od načina da se smanji izloženost jeste da se ne jede stalno ista vrsta ribe, već da se tokom vremena kombinuju različite vrste iz kategorija sa nižim nivoom žive.
Ribu ne treba izbegavati – važno je birati vrste i voditi računa o učestalosti njihovog konzumiranja.
