Foto: Shutterstock
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, velikog proroka i Isusovog Preteče.
Sveti Jovan stradao je jer je javno osuđivao greh i nemoral cara Iroda Antipe, koji je živeo sa ženom svog brata. Na nagovor Irodijade, njena kći Saloma zatražila je Jovanovu glavu na tacni, nakon čega je prorok pogubljen, a njegovo telo i glava sahranjeni odvojeno.
Prema predanju, njegova glava kasnije je više puta pronalažena i čuvana na različitim mestima. Vernicima je, međutim, najvažnije duhovno nasleđe Svetog Jovana – njegovo poštenje, moral i spremnost da govori istinu i osuđuje nepravdu.
VEROVANJA I OBIČAJI
Ovaj praznik vernici provode u strogom postu i molitvi. Prema crkvenom kalendaru, danas se posti na vodi.
U narodu postoje i brojna verovanja vezana za ovaj praznik. Tako se smatra da danas ne bi trebalo jesti niti koristiti namirnice crvene boje, poput paradajza, lubenice i crvenog vina, jer se simbolično povezuju sa krvlju svetitelja.
Po narodnom običaju, ne koristi se ni nož i ne seče se ništa, u znak sećanja na stradanje Svetog Jovana. Izbegavaju se veselje, muzika i proslave, a dan se posvećuje miru, tišini i molitvi.
Mnogi vernici danas izbegavaju teške fizičke poslove, dok se prema tradicionalnim običajima posebno ženama savetuje da ne pletu, ne šiju i ne vezu.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja u pravoslavnoj tradiciji nosi snažnu poruku o istrajnosti u istini, borbi protiv nepravde i odricanju od greha, zbog čega se ovaj dan obeležava sa velikim strahopoštovanjem.
