Foto: Shutterstock
Više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiji ne dostiže osnovni nivo funkcionalne pismenosti iz matematike, dok gotovo svaki drugi učenik ne doseže osnovni nivo čitalačke pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja za 2025. godinu.
Prema objavljenim rezultatima, 53 odsto učenika u Srbiji nije dostiglo osnovni nivo iz matematike, 48 odsto iz čitanja, a 43 odsto iz prirodnih nauka.
Srbija je u sva tri područja ostvarila rezultat ispod proseka zemalja OECD-a.
SRBIJA ISPOD OECD PROSEKA U SVA TRI PODRUČJA
Srpski petnaestogodišnjaci ostvarili su prosečno:
- 417 poena iz matematike, dok je OECD prosek 463;
- 415 poena iz čitalačke pismenosti, prema OECD proseku od 461;
- 429 poena iz prirodnih nauka, dok OECD prosek iznosi 482 poena.
Rezultati su lošiji u poređenju sa prethodnim ciklusima PISA istraživanja iz 2022, 2018. i 2012. godine.
PISA ne meri samo koliko učenici znaju, već koliko naučeno mogu da primene u realnim situacijama.
To, između ostalog, znači da učenik treba da ume da izračuna cenu proizvoda na sniženju, uporedi dve ponude, protumači jednostavan grafikon, razume glavnu ideju pročitanog teksta ili primeni znanje iz prirodnih nauka u svakodnevnom životu.
Funkcionalna nepismenost u ovom kontekstu ne znači da učenik ne zna ništa, već da naučeno znanje ne ume dovoljno uspešno da primeni kada se nađe pred konkretnim problemom.
ŠTA KAŽU PROSVETNI RADNICI?
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić rezultate PISA testiranja ocenjuje kao ozbiljno upozorenje obrazovnom sistemu.
– Ovo je alarm za sve nas i svi bi trebalo ozbiljno da ga shvatimo. Jedan od ključnih problema koji su doveli do ovakvih rezultata je to što domaći obrazovni sistem nije dovoljno usmeren na funkcionalno znanje, već na prostu reprodukciju gradiva – rekao je Antić.
On smatra da je potrebno više praktične nastave, rada u radionicama i laboratorijama, kao i promena nastavnih programa i udžbenika kako bi se znanje više povezalo sa stvarnim životom.
Školski psiholog Branka Tišma ocenjuje da na rezultate utiče više faktora, uključujući promene u vaspitanju dece, položaj nastavnika, uticaj tehnologije i način testiranja.
– Obrazovanje svakako treba da se prilagodi novim trendovima i tehnologiji, ali istovremeno mora da sačuva identitet škole i autoritet nastavnika – navela je Tišma.
KAKO UČENICI VIDE ŠKOLU I TEHNOLOGIJU?
PISA istraživanje pokazalo je i neke zanimljive podatke o stavovima i ponašanju učenika u Srbiji:
- 63 odsto učenika kaže da ih zanima više različitih tema;
- 28 odsto smatra da je škola gubljenje vremena;
- 52 odsto koristi veštačku inteligenciju kao pomoć u učenju najmanje jednom nedeljno;
- 14 odsto učenika navodi da je nekoliko puta mesečno bilo žrtva nekog oblika maltretiranja;
- 79 odsto đaka veruje da može pozitivno da utiče na životnu sredinu.
Pad rezultata nije karakterističan samo za Srbiju. OECD beleži pogoršanje postignuća u velikom broju zemalja, dok su prosečni rezultati zemalja članica OECD-a iz matematike i čitanja u 2025. godini bili najniži od početka PISA istraživanja.
Na rezultate obrazovanja poslednjih godina uticala je i pandemija koronavirusa, dok se sve više govori i o uticaju digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije na način na koji mladi uče i dolaze do informacija.
VIŠE OD 7.000 UČENIKA IZ SRBIJE
U PISA testiranju 2025. godine učestvovao je 7.041 učenik iz 178 škola u Srbiji.
Na globalnom nivou testiranje je obuhvatilo više od 760.000 učenika iz 91 zemlje.
PISA program procenjuje sposobnost učenika da rešavaju kompleksne probleme, kritički razmišljaju i primenjuju znanje u realnim situacijama, a rezultati služe kao pokazatelj koliko obrazovni sistemi pripremaju mlade za dalje školovanje, rad i život.
