Foto: Shutterstock
Od 1. januara 2027. godine u Srbiji počinju skrininzi za rano otkrivanje povišenog holesterola, dijabetesa i kardiovaskularnih problema kod dece. Pregledi će biti uključeni u sistematski pregled koji se obavlja pred polazak u školu, pa roditelji neće morati da vode decu na dodatne preglede samo zbog ovih provera.
Cilj novih skrininga je da se potencijalni zdravstveni rizici otkriju što ranije, kako bi se na vreme reagovalo i smanjio rizik od razvoja ozbiljnijih kardiovaskularnih oboljenja.
ŠTA ĆE SE PROVERAVATI?
Prema najavi, skrining će obuhvatiti:
- holesterol u krvi
- šećer u krvi
- krvni pritisak
- EKG
Na ovaj način mogu se otkriti faktori rizika poput porodične hiperholesterolemije, odnosno nasledno povišenog holesterola, kao i dijabetes tipa 1. U 12. godini predviđen je i dodatni pregled usmeren na rano otkrivanje dijabetesa tipa 2.
GOJAZNOST I MANJAK KRETANJA SVE VEĆI RIZIK
Sportski kardiolog Nebojša Tasić rekao je za RTS da su sve veći broj gojazne dece, nedovoljna fizička aktivnost i nepravilna ishrana među razlozima za uvođenje novih skrininga.
Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovništva iz 2019. godine, gotovo svako peto dete uzrasta od pet do šest godina ima problem sa gojaznošću, dok je među decom od sedam do 14 godina gojazno 12,9 odsto.
Posebnu pažnju lekari skreću na činjenicu da proces ateroskleroze može početi još tokom detinjstva. Zbog toga je rano prepoznavanje dece koja imaju povećan rizik važno za pravovremenu prevenciju.
AKO SE RIZIK OTKRIJE NA VREME, MOŽE SE REAGOVATI
Kako je Tasić objasnio, ukoliko se kod deteta tokom pregleda otkrije povećan rizik, moguće je ranije reagovati promenom životnih navika, povećanjem fizičke aktivnosti i korekcijom ishrane.
Na zdravlje dece utiču i savremene životne navike. Dugotrajno sedenje, mnogo vremena provedenog uz mobilne telefone, brza hrana, energetska pića i vejpovi predstavljaju dodatne faktore na koje stručnjaci upozoravaju.
SPORTISTIMA POTREBNI I DODATNI PREGLEDI
Posebna pažnja biće potrebna kod dece koja se aktivno bave sportom. Osnovni skrining ne predstavlja zamenu za detaljan sistematski i kardiovaskularni pregled sportista, kao ni za redovno praćenje njihovog zdravstvenog stanja.
Tasić je ukazao da je kod dece koja se intenzivno bave sportom potrebno raditi detaljnije preglede i obezbediti kontinuirani zdravstveni nadzor.
Istovremeno, ni najdetaljniji pregledi ne mogu u potpunosti eliminisati rizik od iznenadne srčane smrti, zbog čega stručnjaci naglašavaju značaj kontinuirane prevencije.
SLIČNI PROGRAMI POSTOJE I U DRUGIM ZEMLJAMA
Prema navodima iz razgovora za RTS, slični skrininzi već se sprovode u pojedinim zemljama, među kojima su Japan, Italija, Hrvatska i Slovenija. Roditeljima je upućen apel da se odazovu preventivnim pregledima, jer rano otkrivanje faktora rizika omogućava pravovremeno praćenje i reagovanje.
Uvođenjem novih skrininga zdravstveni sistem dobija dodatnu mogućnost da određene rizike prepozna još u detinjstvu, kada postoji prostor da se promenama životnih navika i odgovarajućim praćenjem utiče na zdravlje u kasnijem životnom dobu.
