Foto: Shutterstock
Analiza kortizola u krvi najčešće se radi ujutru, između 8 i 9 časova, jer nivo ovog hormona prirodno prati dnevni ritam. Stres, nedostatak sna, fizička aktivnost i pojedini lekovi mogu uticati na rezultat, zbog čega je važno pravilno se pripremiti za vađenje krvi.
Kortizol se često naziva „hormonom stresa“, ali njegova uloga u organizmu mnogo je šira. Ovaj hormon proizvode nadbubrežne žlezde, a učestvuje u regulaciji šećera u krvi, krvnog pritiska, zapaljenskih procesa i ciklusa spavanja i budnosti.
Određivanje kortizola može pomoći lekarima u proceni funkcije nadbubrežnih žlezda i ispitivanju određenih hormonskih poremećaja.
ZAŠTO SE KORTIZOL MERI OKO 9 ČASOVA?
Nivo kortizola menja se tokom dana. Uobičajeno je najviši u ranim jutarnjim satima, a zatim postepeno opada i najniži je tokom noći.
Zbog tog prirodnog ritma, jutarnje uzorkovanje omogućava lekarima da procene da li organizam proizvodi odgovarajuću količinu hormona. Uzorak se često uzima između 8 i 9 časova, mada tačno vreme zavisi od razloga testiranja i uputstva lekara.
Vreme uzorkovanja posebno je važno kada postoji sumnja na adrenalnu insuficijenciju, odnosno nedovoljno lučenje hormona nadbubrežnih žlezda. Za ispitivanje drugih poremećaja mogu biti potrebni dodatni testovi, jer jedna vrednost kortizola ne može sama da potvrdi dijagnozu.
KAKO STRES MOŽE DA UTIČE NA REZULTAT?
Kortizol je deo prirodnog odgovora organizma na stres. Fizičko naprezanje, emocionalna uznemirenost, bol, akutna bolest, pa čak i strah od vađenja krvi mogu privremeno da utiču na njegov nivo.
Zbog toga povišena vrednost ne mora automatski da znači da postoji hormonski poremećaj. Lekar rezultat procenjuje zajedno sa simptomima, zdravstvenim stanjem, terapijom i drugim laboratorijskim nalazima.
Ako imate izražen strah od igle ili ste bili pod velikim stresom pre uzorkovanja, obavestite zdravstvenog radnika. Nekoliko minuta odmora pre vađenja krvi može pomoći da se smanji uticaj žurbe i uznemirenosti.
KAKO SE PRAVILNO PRIPREMITI ZA ANALIZU?
Da bi rezultat bio što pouzdaniji, važno je da se pridržavate uputstava lekara ili laboratorije. Priprema može da obuhvati sledeće korake:
- Dođite na vreme kako biste izbegli žurbu i dodatni stres.
- Izbegavajte intenzivnu fizičku aktivnost neposredno pre testiranja, prema preporuci lekara.
- Vodite računa o snu, jer promenjen ritam spavanja može uticati na lučenje kortizola.
- Prijavite sve lekove i suplemente koje uzimate, naročito kortikosteroide i hormonsku kontracepciju.
- Proverite da li je potrebno da budete natašte. Gladovanje nije obavezno za svako određivanje kortizola, pa postupite prema konkretnom uputstvu laboratorije.
- Odvojite nekoliko minuta za odmor pre uzorkovanja i obavestite osoblje ako ste izrazito uznemireni.
Važno je da terapiju ne prekidate i ne menjate samostalno zbog analize. Ako je potrebno prilagoditi uzimanje nekog leka, to treba da odredi lekar.
KOJE BOLESTI MOGU DA SE ISPITUJU?
Određivanje kortizola može biti deo dijagnostike stanja povezanih sa nedovoljnim ili prekomernim lučenjem ovog hormona.
Adrenalna insuficijencija, uključujući Adisonovu bolest, nastaje kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno kortizola. Mogući simptomi su izražen umor, slabost, gubitak telesne mase, nizak krvni pritisak, vrtoglavica i, u pojedinim slučajevima, tamnjenje kože.
Kušingov sindrom povezan je sa dugotrajnom izloženošću organizma povišenom nivou kortizola. Mogući znaci uključuju povećanje telesne mase, naročito u predelu trupa, ljubičaste strije, lako stvaranje modrica, povišen krvni pritisak i povišen šećer u krvi.
Ovi simptomi mogu imati i druge uzroke, pa se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu tegoba ili jednog laboratorijskog rezultata.
KAKO SE TUMAČI REZULTAT?
Referentne vrednosti zavise od laboratorijske metode, vremena uzorkovanja i drugih faktora. Na rezultat mogu uticati i trudnoća, akutna bolest, poremećaji spavanja i određeni lekovi.
Ako je jutarnja vrednost preniska ili previsoka, lekar može preporučiti ponavljanje analize ili dodatna ispitivanja. U zavisnosti od sumnje na određeni poremećaj, koriste se i druge metode, poput merenja kortizola u pljuvački ili urinu, kao i testovi kojima se procenjuje odgovor nadbubrežnih žlezda.
Najvažnije je da se rezultat ne tumači izolovano. Vreme uzorkovanja, priprema, simptomi i terapija zajedno daju potpuniju sliku o funkciji ovog hormona.
