Foto: Shutterstock
Ako poslodavac zvanično prikazuje minimalnu zaradu, a ostatak isplaćuje u gotovini bez prijave, zaposleni može da ostane bez dela prava koja zavise od evidentirane zarade i uplaćenih doprinosa.
Isplata zarade u gotovini sama po sebi nije zabranjena, ali poslodavac je dužan da obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose na zaradu u skladu sa zakonom. Problem nastaje kada se deo primanja prikriva kako bi se izbegle zakonske obaveze.
Upravo zbog toga zaposleni treba da obrate pažnju na iznos naveden u ugovoru o radu, obračunskom listiću i evidencijama o socijalnom osiguranju.
ZAŠTO JE PLATA „NA RUKE“ RIZIČNA?
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević upozorava da zaposleni koji zvanično prima minimalnu zaradu, dok ostatak dobija neprijavljeno u gotovini, može da snosi dugoročne posledice.
Ukoliko se doprinosi obračunavaju samo na prijavljeni deo zarade, neprijavljeni iznos ne ulazi u osnovicu osiguranja kao uredno evidentirana zarada. To može da utiče na visinu buduće penzije, ali i na druga prava koja zavise od osnovice osiguranja.
Na prvi pogled, zaposleni može da smatra da je na dobitku jer svakog meseca dobija više novca nego što piše u zvaničnom obračunu. Međutim, takav dogovor može da dovede do problema kada bude trebalo dokazati stvarnu visinu zarade ili ostvariti određena prava.
PLATNI LISTIĆ JE VAŽAN DOKAZ
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun zarade. Platni listić pokazuje kolika je zarada obračunata i koje su obaveze navedene u obračunu.
Ako je na dokumentu evidentirana samo minimalna zarada, a ostatak se isplaćuje neprijavljeno, taj dokument neće sam po sebi dokazati da je i dodatni iznos prijavljen.
Zato je važno proveriti da li dokumentacija odgovara ugovorenoj zaradi, kao i da li su doprinosi uredno obračunati i plaćeni. Podaci o stažu i osnovicama osiguranja mogu se proveravati i preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
KOJE POSLEDICE MOGU DA SNOSЕ ZAPOSLENI?
Neprijavljivanje dela zarade može da ima nekoliko posledica:
- Manja penzija: penzija se obračunava prema zakonskim pravilima i evidentiranim podacima o stažu i osnovicama osiguranja.
- Niža osnovica za pojedina prava: iznos naknada koje zavise od prijavljene zarade ili osnovice osiguranja može biti manji.
- Teže dokazivanje stvarne zarade: ako nema odgovarajuće dokumentacije, zaposleni može imati poteškoće da dokaže koliko mu je novca zaista isplaćivano.
- Gubitak dela zakonske zaštite: neprijavljeni deo zarade ne pruža istu sigurnost kao uredno evidentirana primanja.
Zaposleni koji sumnja da poslodavac ne ispunjava svoje obaveze može da zatraži objašnjenje obračuna, proveri evidenciju osiguranja i obrati se nadležnim institucijama, uključujući Inspektorat za rad i Poresku upravu.
GOTOVINSKA ISPLATA NIJE ISTO ŠTO I NEPRIJAVLJENA ZARADA
Važno je razlikovati dva slučaja. Ako poslodavac zaradu isplaćuje u gotovini, ali je pravilno obračunava, evidentira i plaća pripadajuće poreze i doprinose, sama gotovinska isplata ne znači da krši zakon.
Međutim, kada se deo dogovorene zarade prikriva, a doprinosi plaćaju samo na manji, zvanično prikazani iznos, zaposleni može dugoročno da bude oštećen.
Zbog toga nije važno samo koliko novca radnik dobija svakog meseca, već i kolika mu je zarada zvanično prijavljena. Provera platnog listića i evidencije osiguranja može da pomogne da se nepravilnosti uoče na vreme.
