Foto: Shutterstock
Beogradski sajam knjiga, jedna od najznačajnijih književnih i kulturnih manifestacija u Srbiji i regionu, počinje 23. oktobra i trajaće do 31. oktobra 2026. godine. Pod sloganom „Reči grade svet“, 69. izdanje ove manifestacije ponovo će okupiti autore, izdavače, knjižare i čitaoce, ali će se ovogodišnji Sajam održati u specifičnim okolnostima, uz izostanak dela velikih domaćih izdavačkih kuća.
Ovogodišnji Sajam biće održan na Beogradskom sajmu, a zemlja počasni gost je Tunis, koji će predstaviti svoju književnost, kulturno nasleđe i autore. Prema najavama organizatora, učestvovaće 300 direktnih izlagača, dok se, zajedno sa indirektnim izlagačima, očekuje gotovo 700 učesnika.
POSETA MERI INTERESOVANJE, ALI I OTKRIVA IZAZOVE
Koliki značaj Beogradski sajam knjiga ima za publiku pokazuje i broj posetilaca prethodnih godina.
Prema zvaničnim podacima organizatora, Sajam je 2023. godine posetilo 191.411 ljudi. Godinu kasnije zabeležen je rekord od 203.350 posetilaca, dok je 2025. godine manifestaciju obišlo 134.750 ljudi.
Brojke pokazuju da Sajam i dalje privlači veliki broj čitalaca, ali i da je poseta 2025. godine bila znatno manja nego u prethodna dva izdanja. Prošlogodišnji termin održavanja, koji je obuhvatio i 1. novembar, godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, izazvao je sporove i odluke dela izdavača da ne učestvuju u manifestaciji.
Prema podacima organizatora, na Sajmu 2023. godine učestvovalo je 420 direktnih izlagača i suizlagača, dok ih je 2024. bilo 424. Prošle godine zabeleženo je 416 direktnih izlagača i suizlagača, a ukupan broj učesnika, uključujući indirektne izlagače i zastupljene firme, iznosio je 861.
Za 2026. godinu najavljen je izostanak više velikih izdavačkih kuća, među kojima su Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Pčelica i Dereta, kao i drugih izdavača koji su saopštili da neće učestvovati. Kao razlozi navedeni su nepovoljni uslovi, troškovi izlaganja i nezadovoljstvo organizacijom. Zbog toga će ovogodišnje izdanje biti i prilika da se sagleda budućnost manifestacije i odnos između organizatora i izdavačke struke.
KOLIKO SE KNJIGA PRODA NA SAJMU?
Sajam knjiga za izdavače nije samo prilika da predstave nova izdanja već i važan kanal neposredne prodaje, promocije autora i kontakta sa čitaocima. Posetioci na jednom mestu mogu da uporede ponudu različitih izdavačkih kuća, pronađu naslove kojih nema u redovnoj knjižarskoj ponudi i kupe knjige po sajamskim cenama.
Međutim, ukupan broj prodatih knjiga i zbirna vrednost prodaje na Sajmu nisu navedeni u dostupnim zvaničnim izveštajima za prethodne godine. Zbog toga se ekonomski značaj manifestacije ne može pouzdano izraziti jednom ukupnom cifrom. Broj posetilaca, izlagača i održanih programa pruža uvid u obim događaja, ali nije isto što i podatak o ostvarenom prometu.
Za izdavače, posebno manje kuće i nezavisne autore, direktan susret sa publikom može da bude važan za prepoznatljivost, pronalaženje novih čitalaca i razvoj poslovanja. Za publiku, Sajam je prilika da se upozna sa raznovrsnom produkcijom, razgovara sa piscima i otkrije dela iz različitih književnih žanrova.
ZAŠTO JE SAJAM KNJIGA VAŽAN ZA SRPSKO DRUŠTVO?
Značaj Sajma knjiga prevazilazi prodaju i kupovinu publikacija. On predstavlja mesto susreta različitih generacija, ideja, jezika i kultura, kao i prostor u kojem se književnost povezuje sa obrazovanjem, naukom, istorijom i savremenim društvenim pitanjima.
Za decu i mlade, susret sa knjigom može da bude podsticaj za razvijanje čitalačkih navika i interesovanja za književnost. Za nastavnike, bibliotekare i roditelje, Sajam je prilika da pronađu nove naslove i sadržaje koji mogu da obogate obrazovanje i slobodno vreme. Za odrasle čitaoce, on omogućava neposredno upoznavanje sa domaćim i stranim autorima, kao i sa delima koja otvaraju prostor za razumevanje drugačijih iskustava i pogleda na svet.
Posebnu vrednost ima međunarodni karakter manifestacije. Predstavljanje književnosti drugih zemalja doprinosi kulturnoj razmeni, dok domaći autori i izdavači dobijaju priliku da svoju produkciju predstave široj publici i uspostave veze sa kolegama iz inostranstva.
U vremenu u kojem se informacije sve češće konzumiraju u kratkoj digitalnoj formi, knjiga ostaje važan prostor za koncentraciju, promišljanje i dublje razumevanje tema. Čitanje razvija jezičke sposobnosti, proširuje znanje i podstiče kritičko mišljenje, a dostupnost različitih knjiga omogućava čitaocima da sami istražuju i preispituju ideje.
Zato se značaj Sajma ne može meriti samo brojem prodatih ulaznica ili knjiga. Važno je i koliko novih čitalaca privuče, koliko autora dobije priliku da predstavi svoj rad, koliko se podstakne interesovanje za domaću književnost i koliko se uspešno povežu obrazovne i kulturne ustanove sa publikom.
Ovogodišnje izdanje, međutim, otvara i pitanje uslova u kojima se ovakve manifestacije organizuju. Dugoročni značaj Sajma zavisi od toga da li će biti prostora za saradnju organizatora, izdavača, autora i čitalaca, kao i od sposobnosti da se očuva poverenje kulturne javnosti.
Beogradski sajam knjiga zato nije samo godišnje mesto susreta ljubitelja književnosti. On je i prilika da se razgovara o položaju knjige u društvu, podršci izdavaštvu, čitalačkim navikama i tome kakvu ulogu kultura treba da ima u obrazovanju i javnom životu Srbije.
