Foto: Shutterstock
Zaboravljeni računi za struju i vodu, neplaćena kirija ili dug prema banci nemaju isti rok zastarelosti. U Srbiji pojedina potraživanja zastarevaju za godinu dana, druga za tri ili pet godina, dok je opšti rok zastarelosti 10 godina.
Međutim, sam protek vremena ne znači da je dug automatski izbrisan. Važno je kada je obaveza dospela, koji se zakonski rok primenjuje i da li je u međuvremenu došlo do prekida zastarelosti.
RAČUNI ZA STRUJU, VODU I GREJANJE ZASTAREVAJU ZA GODINU DANA
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, potraživanja za isporučenu električnu i toplotnu energiju, gas i vodu, kao i za određene komunalne usluge, kada su namenjene potrebama domaćinstva, zastarevaju za godinu dana.
Jednogodišnji rok odnosi se i na pojedina druga potraživanja izričito navedena u zakonu.
Ipak, zastarelost ne znači da dug automatski nestaje iz evidencije. Dužnik mora da se pozove na zastarelost, jer sud na nju ne pazi po službenoj dužnosti.
Zato nije preporučljivo ni automatski platiti veoma star račun ni ignorisati sudsko ili izvršno pismeno bez provere konkretnog slučaja.
KIRIJА ZASTAREVA ZA TRI GODINE
Potraživanja zakupnine, odnosno kirije, po pravilu zastarevaju za tri godine. Isti rok važi i za određena povremena potraživanja, poput kamata, u skladu sa zakonskim uslovima.
To znači da se kod neplaćene kirije mora proveriti kada je pojedina obaveza dospela i da li je zastarelost u međuvremenu prekinuta.
Samo činjenica da je od nastanka duga prošlo nekoliko godina nije dovoljna da bi se bez dodatne provere zaključilo da potraživanje više ne može da se naplati.
KREDITI MOGU DA PODLEŽU ROKU OD 10 GODINA
Kod bankarskih kredita ne treba automatski primenjivati pravilo o trogodišnjem roku za povremena potraživanja. Na potraživanja iz ugovora o kreditu može se primenjivati opšti desetogodišnji rok zastarelosti, u zavisnosti od pravne prirode potraživanja i okolnosti konkretnog slučaja.
Zbog toga je važno utvrditi kada je obaveza dospela, da li je celokupni dug proglašen dospelim i da li je poverilac u međuvremenu preduzimao zakonom predviđene radnje koje utiču na zastarelost.
NAKNADA ŠTETE: TRI GODINE OD SAZNANJA, NAJČEŠĆE NAJVIŠE PET
Potraživanje naknade štete, prema opštem pravilu, zastareva za tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i za osobu koja ju je prouzrokovala.
Postoji i objektivni rok od pet godina od nastanka štete, uz zakonske izuzetke za pojedine situacije.
Za potraživanja iz osiguranja važe posebna pravila: za osiguranje života propisan je petogodišnji rok, dok se za ostale ugovore o osiguranju, po osnovnom pravilu, primenjuje rok od tri godine, uz dodatna pravila o početku njegovog računanja.
KADA VAŽI ROK OD 10 GODINA?
Ako zakonom nije određen poseban rok, opšti rok zastarelosti iznosi 10 godina.
Desetogodišnji rok po pravilu važi i za potraživanja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, odlukom nadležnog organa ili poravnanjem pred nadležnim organom, čak i kada je za prvobitno potraživanje bio predviđen kraći rok.
Za pojedina potraživanja, uključujući ona koja se uređuju posebnim propisima, mogu važiti drugačija pravila.
OPREZ: PRIZNANJE DUGA MOŽE DA PREKINE ZASTARELOST
Jedna od najvažnijih okolnosti jeste prekid zastarelosti. Do njega može doći kada dužnik prizna dug, na primer uplatom dela obaveze ili kamate, odnosno davanjem odgovarajućeg obezbeđenja.
Posle prekida zastarelost počinje da teče iznova. Zastarelost može biti prekinuta i odgovarajućom radnjom poverioca pred sudom ili drugim nadležnim organom radi utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
S druge strane, obična opomena poverioca, bilo usmena ili pismena, sama po sebi nije dovoljna da prekine zastarelost.
Zbog toga dva naizgled ista duga mogu imati različit pravni status, u zavisnosti od toga šta se događalo tokom proteklih godina.
ŠTA AKO DOBROVOLJNO PLATITE ZASTARELI DUG?
Zakon predviđa da osoba koja dobrovoljno ispuni zastarelu obavezu nema pravo da zahteva povraćaj uplaćenog novca samo zato što nije znala da je zastarelost već nastupila.
Pre plaćanja starog duga zato je važno proveriti vrstu potraživanja, datum dospeća, primenljivi rok i eventualni prekid zastarelosti.
Posebno treba imati u vidu da poreski dugovi, pojedine javne dažbine, prekršajne obaveze i druga potraživanja mogu biti uređeni posebnim propisima.
Najvažnije je znati da zastarelost ne znači automatsko brisanje duga. Pre donošenja odluke o plaćanju ili osporavanju potraživanja potrebno je utvrditi konkretne činjenice i pravila koja se primenjuju na taj slučaj.
