Božićni post, jedan od četiri velika godišnja posta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, počinje 28. novembra 2026. godine i traje 40 dana, do Badnjeg dana, 6. januara 2027. godine. Njegov cilj je priprema vernika za Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, kroz uzdržavanje, molitvu, pokajanje i činjenje dobrih dela.
Ovaj post poznat je i kao Filipov post, jer počinje dan nakon praznika Svetog apostola Filipa, koji se obeležava 27. novembra po građanskom kalendaru. Četrdesetodnevni period predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme za jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika.
Šta podrazumeva Božićni post?
Božićni post ne odnosi se samo na izbor hrane. Prema pravoslavnom učenju, njegov smisao je u nastojanju da se čovek uzdrži od loših misli, reči i postupaka, da više pažnje posveti molitvi, praštanju, pomaganju drugima i duhovnom miru.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla koje nisu dozvoljene prema pravilima posta. U zavisnosti od dana, dozvoljeni su biljno ulje, vino i riba.
Kako se posti tokom 40 dana?
Pravila ishrane tokom Božićnog posta razlikuju se u zavisnosti od dana u nedelji i crkvenog kalendara.
- Post na vodi podrazumeva pripremanje hrane bez ulja.
- Post na ulju dozvoljava upotrebu biljnog ulja u pripremi jela.
- Dani kada je dozvoljena riba omogućavaju da se uz posnu hranu na trpezi nađe i riba.
Prema uobičajenom rasporedu, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, dok je subotom i nedeljom dozvoljena riba. Postoje praznična razrešenja i razlike u pravilima za pojedine dane, pa je za precizan raspored najbolje pratiti crkveni kalendar i savet sveštenika.
Na Badnji dan, 6. januara, post je posebno strog i tradicionalno se posti na vodi.
Kako se pripremiti za Božićni post?
Priprema za post može da počne i pre 28. novembra. Vernici mogu unapred da isplaniraju obroke, upoznaju se sa pravilima posta i odvoje više vremena za molitvu i odlazak na bogosluženja.
Na trpezi se tokom posta mogu naći pasulj, krompir, pirinač, povrće, voće, pečurke, orašasti plodovi i druga hrana biljnog porekla. U danima kada je dozvoljeno ulje, mogu se pripremati razna kuvana jela, posne pite i druga posna jela. Kada je dozvoljena riba, i ona može biti deo obroka.
Važno je voditi računa o raznovrsnoj ishrani i unosu dovoljno hranljivih materija. Osobe koje imaju zdravstvene tegobe, trudnice, deca i ljudi kojima je potrebna posebna ishrana trebalo bi da se posavetuju sa lekarom, a o načinu posta i njegovom prilagođavanju sa sveštenikom.
Duhovna priprema važnija je od same trpeze
Suština Božićnog posta jeste u tome da se čovek pripremi za praznik ne samo promenom načina ishrane već i promenom odnosa prema drugima. Praštanje, strpljenje, uzdržavanje od svađa i ružnih reči, pomoć onima kojima je potrebna i više vremena posvećenog porodici deo su duhovnog smisla posta.
Vernici tokom ovog perioda mogu češće odlaziti na liturgije, razgovarati sa sveštenikom, pristupiti ispovesti i pripremati se za Sveto pričešće u skladu sa crkvenim pravilima.
Božićni post kao priprema za najradosniji hrišćanski praznik
Posle četrdeset dana posta, vernici dočekuju Badnji dan i Božić. Badnji dan je poslednji dan posta, dok se 7. januara proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Božićni post zato nije samo period odricanja, već i vreme lične pripreme, smirenja i podsećanja na vrednosti koje praznik donosi – ljubav, mir, praštanje, solidarnost i zajedništvo.
