Foto: Shutterstock
Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznate kao Sveta Petka. Ova svetiteljka posebno se poštuje u Srbiji, ali i u drugim pravoslavnim zemljama, a brojni hramovi posvećeni su upravo njoj. Mnoge porodice Svetu Petku proslavljaju i kao krsnu slavu.
Prema predanju, Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Epivatu, u Vizantiji, u imućnoj i pobožnoj porodici. Nakon smrti roditelja, svoje bogatstvo podelila je siromašnima, a potom se zamonašila u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva. Godine je, prema crkvenom predanju, provela u postu, molitvi i podvižničkom životu.
Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio je da se vrati u otadžbinu i širi hrišćansku veru. Na ikonama se Sveta Petka najčešće prikazuje u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
KULT SVETE PETKE U SRBIJI
Poštovanje Svete Petke u srpskom narodu naročito je ojačalo krajem 14. veka. Njene mošti tokom istorije više puta su prenošene, a danas se čuvaju u crkvi Svetih tri jerarha u rumunskom gradu Jašiju.
Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, majki i porodilja. Vernici joj se mole za zdravlje, pomoć i utehu u teškim trenucima. U blizini pojedinih hramova posvećenih svetiteljki nalaze se izvori i česme za koje se u narodu veruje da imaju lekovita svojstva.
NARODNA VEROVANJA I OBIČAJI NA SVETU PETKU
Za praznik Svete Petke vezuju se brojni narodni običaji i verovanja koja se prenose generacijama. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan žene bi trebalo da izbegavaju pranje veša, šivenje i teže kućne poslove.
U nekim krajevima postoji običaj da devojke beru cveće i njime ukrašavaju dom, u želji da u porodici tokom godine vladaju mir i sloga. Devojčicama se, prema tradiciji, oblači nova odeća kao simbol sreće i blagostanja.
Posebno je poznato narodno verovanje povezano sa neudatim devojkama. Prema običaju koji se ponegde praktikuje, devojka treba da pojede komadić slavskog kolača i sačuva njegove mrvice, verujući da će u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Ova verovanja deo su narodnog običajnog nasleđa i razlikuju se od kraja do kraja. Ona ne predstavljaju crkveno pravilo niti postoji garancija da će se predviđanja iz snova ostvariti.
MOLITVA SVETOJ PETKI
„Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas.“
Ovim rečima počinje molitva koju vernici upućuju Svetoj Petki, moleći se za zdravlje, mir, zaštitu porodice i snagu u teškim životnim trenucima.
Praznik Svete Petke prilika je da se vernici podsete na značaj vere, milosrđa i brige za bližnje, kao i na običaje koji su se vekovima čuvali u srpskom narodu.
