Foto: Shutterstock
Kada smo tužni, uznemireni ili pod stresom, često posežemo za hranom od koje očekujemo utehu. Međutim, naš izbor ne određuje samo ukus, već i sećanje na osećaj zadovoljstva koji nam je određena namirnica ranije pružila.
Novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji ukazuje na to da su očekivanja o emocionalnom zadovoljstvu povezana sa kvalitetom ishrane i navikom da hranom ublažavamo neprijatna osećanja.
U studiji, objavljenoj u časopisu British Journal of Nutrition, učestvovala su 1.203 odrasla ispitanika, prosečne starosti 46,7 godina, među kojima je bilo 52 odsto žena. Učesnici su procenjivali kakva osećanja očekuju nakon konzumiranja različitih namirnica, dok su istraživači analizirali njihove prehrambene navike i učestalost emocionalnog jedenja.
ČOKOLADA, SLADOLED I JAGODE MEĐU OMILJENIM IZBORIMA
Najviše pozitivnih emocija ispitanici su povezivali sa sladolednim desertima, koji su dobili prosečnu ocenu 4,21, zatim čokoladom sa 4,08, jagodama sa 4,07, kolačima sa 3,99 i tradicionalnim pečenjem sa prilozima sa 3,93 poena.
Na drugom kraju liste našli su se kari sa škampima, salata i šargarepa, sa ocenama od 2,91 do 2,96 poena.
Iako su namirnice bogate mastima, šećerom i solju u proseku izazivale veća očekivanja zadovoljstva, visoko mesto jagoda pokazuje da pozitivne emocije nisu povezane isključivo sa visokokaloričnom hranom.
Istraživači su utvrdili blagu povezanost između očekivanja da će slatkiši, gazirana pića i druge nutritivno manje kvalitetne namirnice doneti zadovoljstvo i lošijeg kvaliteta ishrane.
ČETVRTINA ISPITANIKA ČESTO TRAŽI UTEHU U HRANI
Prema rezultatima istraživanja, 26 odsto učesnika navelo je da često ili veoma često traži utehu u hrani. Povremeno to čini 28 odsto ispitanika, dok 46 odsto gotovo nikada ne poseže za hranom zbog neprijatnih emocija.
Osobe koje su češće jele pod uticajem negativnih emocija imale su izraženija pozitivna očekivanja od hrane bogate šećerom, mastima i solju. Istovremeno, kod njih su bila izraženija i očekivanja neprijatnih osećanja povezanih sa različitim namirnicama, uključujući i nutritivno kvalitetniju hranu.
Autori studije naglašavaju da istraživanje nije obuhvatilo praćenje stvarnih promena raspoloženja nakon obroka. Zbog toga rezultati ne dokazuju da određena hrana zaista ublažava stres ili tugu, već ukazuju na značaj očekivanja i prethodnih iskustava u formiranju prehrambenih navika.
Istraživanje tako skreće pažnju na vezu između emocija i ishrane, pokazujući da ono što očekujemo da ćemo osetiti nakon obroka može imati važnu ulogu u izboru hrane.
