Foto: Shutterstock
Kafa ima brojne potencijalne zdravstvene koristi, ali prekomeran unos kofeina može izazvati neželjene efekte – od nervoze i mučnine do ubrzanog rada srca i problema sa spavanjem. Umerena konzumacija, koja se najčešće definiše kao do četiri šoljice dnevno, uglavnom se smatra bezbednom za većinu zdravih odraslih osoba.
Kofein je prirodni sastojak koji se nalazi u više od 60 biljaka, uključujući zrna kafe i listove čaja. Količina kofeina u šoljici kafe zavisi od vrste i načina pripreme. U šoljici od oko 225 mililitara može se nalaziti između 95 i 200 miligrama kofeina.
Osetljivost na kofein razlikuje se od osobe do osobe, pa se neželjene reakcije mogu javiti i nakon manjih količina.
KAKO ORGANIZAM REAGUJE NA PREVIŠE KOFEINA?
Prekomerna konzumacija kafe može izazvati crvenilo lica, anksioznost, nemir, učestalo mokrenje, ubrzan rad srca i probavne tegobe. Kod veoma visokog unosa kofeina mogu se javiti i ozbiljniji simptomi, poput dezorijentacije i halucinacija.
Istraživanja ukazuju da osobe koje piju šest ili više šoljica kafe dnevno mogu imati povećan rizik od srčanih oboljenja. Velike količine kofeina mogu uticati i na krvni pritisak, koji je jedan od faktora rizika za bolesti srca.
Na to koliko brzo organizam razgrađuje kofein utiču i genetske razlike, između ostalog varijacije gena CYP1A2. Zbog toga neke osobe mogu osetiti nervozu, razdražljivost ili mučninu i nakon relativno malih količina kafe.
TRUDNICE TREBA DA OGRANIČE UNOS KOFEINA
Poseban oprez preporučuje se tokom trudnoće. Kofein prolazi kroz placentu i može uticati na razvoj ploda, a istraživanja su prekomeran unos povezala sa povećanim rizikom od male porođajne težine, pobačaja i mrtvorođenosti.
Zbog toga se trudnicama savetuje da ne unose više od 200 miligrama kofeina dnevno. To je količina koja se može naći u jednoj većoj šoljici kafe, ali stvarni sadržaj zavisi od vrste i načina pripreme napitka.
KAFA IMA I BROJNE POTENCIJALNE ZDRAVSTVENE KORISTI
Kafa sadrži antioksidativna i antiinflamatorna jedinjenja koja mogu imati povoljan uticaj na zdravlje. Pojedina istraživanja ukazuju na povezanost konzumacije kafe sa manjim rizikom od određenih bolesti, uključujući neke vrste karcinoma, poput raka prostate i endometrijuma.
Antioksidansi u kafi proučavaju se i zbog mogućeg zaštitnog dejstva na mozak, dok pojedini dokazi ukazuju na povezanost unosa kofeina sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti.
Kafa sadrži i fenole, jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima, a njeni sastojci mogu doprineti smanjenju upalnih procesa i podržati funkciju jetre. Ipak, ove potencijalne koristi ne znače da je veći unos kafe automatski i zdraviji.
KADA JE VREME DA SMANJITE UNOS KAFE?
Smanjenje unosa kofeina može biti korisno osobama koje imaju probleme sa refluksom ili čirom na želucu, hronične glavobolje, ubrzan ili nepravilan rad srca, kao i povišen krvni pritisak.
Oprez se savetuje i osobama koje pate od anksioznosti, imaju izražen stres ili probleme sa spavanjem. Kod nekih osoba kofein može pogoršati postojeće tegobe.
Ukoliko odlučite da smanjite količinu kafe, preporučuje se postepeno smanjivanje unosa. Nagli prekid može izazvati simptome odvikavanja, među kojima su najčešći glavobolja, razdražljivost i mučnina.
Važno je imati u vidu da bezbedna količina kofeina nije ista za sve. Zato je, osim broja šoljica, potrebno obratiti pažnju i na reakcije organizma, kao i na kofein koji se unosi kroz čaj, energetska pića i druge proizvode.
