Foto: Shutterstock
Izborni kalendar u Srbiji određen je Ustavom i zakonima, koji propisuju koliko traju mandati predsednika Republike i odbornika, kada se raspisuju redovni izbori i u kojim okolnostima građani mogu ponovo izaći na birališta pre isteka mandata.
Iako se izbori najčešće održavaju u redovnim zakonskim rokovima, postoje i situacije u kojima mogu biti raspisani prevremeno. Zbog promena na političkoj sceni i aktuelnih institucionalnih procesa, pitanje mogućih novih izbora ponovo je u fokusu javnosti.
PREDSEDNIČKI IZBORI: MANDAT TRAJE PET GODINA
Prema Ustavu Republike Srbije, predsednik Republike bira se na pet godina. Redovne predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.
Zakon propisuje da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana. Izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine, a dan glasanja mora biti neradni dan.
Međutim, predsednički izbori mogu biti održani i pre isteka redovnog mandata. To se događa ukoliko predsednik podnese ostavku ili bude razrešen, odnosno kada mu mandat prestane pre vremena na koje je izabran. U takvim okolnostima izbori se raspisuju tako da glasanje bude održano najkasnije tri meseca od prestanka mandata.
Prema izveštajima objavljenim u septembru i novembru 2026. godine, ostavka predsednika Republike otvorila je upravo pitanje vanrednih predsedničkih izbora. Kao krajnji rok za njihovo održavanje navodi se 27. decembar 2026. godine.
LOKALNI IZBORI: MANDAT ODBORNIKA TRAJE ČETIRI GODINE
Odbornici skupština opština i gradova biraju se na mandat od četiri godine. Prema Zakonu o lokalnim izborima, odluku o raspisivanju lokalnih izbora donosi predsednik Narodne skupštine.
Redovni lokalni izbori raspisuju se najranije 150, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika. Od dana raspisivanja do dana glasanja mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana.
To znači da se lokalni izbori ne moraju održavati istovremeno u svim gradovima i opštinama. Njihov termin zavisi od toga kada je izabran i konstituisan prethodni saziv lokalne skupštine, odnosno kada ističe mandat odbornicima.
KADA SU MOGUĆI PREVREMENI LOKALNI IZBORI?
Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa mogućnost raspuštanja skupštine opštine ili grada u određenim okolnostima. To može da se dogodi ukoliko skupština ne zaseda duže od tri meseca, ako u propisanom roku ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće ili ako ne donese statut ili budžet u zakonom predviđenom roku.
Odluku o raspuštanju lokalne skupštine donosi Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine. Nakon stupanja na snagu odluke o raspuštanju, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore u roku od dva meseca.
Do konstituisanja nove skupštine, tekuće i neodložne poslove obavlja privremeni organ koji obrazuje Vlada.
Važno je, međutim, naglasiti da promena političke većine ili promena vlasti na republičkom nivou sama po sebi ne predstavlja zakonski osnov za automatsko raspisivanje prevremenih lokalnih izbora. Za njihovo održavanje neophodno je da budu ispunjeni uslovi predviđeni zakonom.
DA LI SRBIJU OČEKUJE NOVI IZBORNI CIKLUS?
Pitanje koje se nameće jeste da li će se političke promene na republičkom nivou odraziti i na lokalne samouprave, odnosno da li bi u pojedinim gradovima i opštinama moglo doći do prevremenih izbora pre isteka redovnih mandata.
Ukoliko dođe do promena skupštinskih većina, ostavki lokalnih funkcionera ili institucionalnih okolnosti koje bi dovele do raspuštanja lokalnih skupština, mogućnost prevremenog izjašnjavanja građana ponovo bi se otvorila.
Za sada je važno razlikovati zakonski utvrđene rokove od političkih najava i mogućih scenarija. Da li će aktuelna politička situacija dovesti samo do redovnog izbornog ciklusa ili bi Srbija mogla da uđe u širi talas prevremenih lokalnih izbora – pitanje je na koje će odgovor dati naredni politički i institucionalni potezi.
