Foto: Profimedia
Prekovremeni rad predstavlja rad duži od zakonom propisanog punog radnog vremena i regulisan je Zakonom o radu Republike Srbije. Prema važećim propisima, puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, osim ukoliko zakonom ili opštim aktom nije drugačije određeno.
Svaki rad koji prelazi zakonom definisano puno radno vreme smatra se prekovremenim i dozvoljen je samo u izuzetnim situacijama.
KADA POSLODAVAC MOŽE DA UVEDI PREKOVREMENI RAD
Poslodavac može da naloži prekovremeni rad isključivo u posebnim okolnostima, među kojima su:
- slučajevi više sile,
- iznenadno povećanje obima posla,
- potreba da se završi posao koji nije mogao da bude okončan u predviđenom roku.
U takvim situacijama zaposleni je dužan da radi prekovremeno, a za to nije potrebna njegova posebna saglasnost. Ipak, zakon jasno propisuje da prekovremeni rad ne sme postati redovna praksa, već samo privremena mera u vanrednim okolnostima.
KOLIKO PREKOVREMENI RAD SME DA TRAJE
Zakonom su određena i maksimalna ograničenja trajanja prekovremenog rada. Zaposleni može da radi najviše osam sati prekovremeno tokom jedne nedelje, dok ukupno radno vreme ne sme prelaziti 12 sati dnevno.
To praktično znači da ukupno radno angažovanje zaposlenog, zajedno sa prekovremenim radom, ne može biti duže od 48 sati nedeljno.
Ukoliko poslodavac zahteva rad preko zakonski dozvoljenog maksimuma, zaposleni ima pravo da takav zahtev odbije.
KOLIKO SE PLAĆA PREKOVREMENI RAD
Za svaki sat prekovremenog rada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Zakon propisuje da naknada za prekovremeni rad mora biti najmanje 26 odsto viša u odnosu na osnovnu cenu rada.
KO IMA PRAVO DA ODBIJE PREKOVREMENI RAD
Zakon posebno štiti određene kategorije zaposlenih kojima prekovremeni rad ne može biti određen ili je moguć samo uz njihovu saglasnost.
Prekovremeni rad ne može biti određen:
- zaposlenima mlađim od 18 godina,
- zaposlenima koji rade na naročito teškim i štetnim poslovima sa skraćenim radnim vremenom,
- zaposlenima kojima bi takav rad mogao ugroziti zdravlje prema mišljenju lekara,
- trudnicama i zaposlenima koje doje dete ukoliko bi prekovremeni rad mogao biti štetan po njih ili dete.
Takođe, pisana saglasnost neophodna je za:
- roditelja deteta mlađeg od tri godine,
- samohranog roditelja deteta mlađeg od sedam godina ili deteta sa težim invaliditetom.
KADA ZAPOSLENI NIJE DUŽAN DA PRIHVATI PREKOVREMENI RAD
Ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za uvođenje prekovremenog rada ili bi njegov obim premašio dozvoljena ograničenja, zaposleni nije u obavezi da prihvati zahtev poslodavca.
Poslodavci koji organizuju prekovremeni rad suprotno Zakonu o radu mogu biti novčano kažnjeni, a kazne za pravna lica kreću se od 600.000 do 1,5 miliona dinara.
