Foto: Shutterstock.com/Mer_Studio
U slučaju značajnijeg rasta EURIBOR-a, korisnici kredita u Srbiji zaštićeni su zakonskim rešenjima koja ograničavaju mogućnost naglog povećanja kamatnih stopa na stambene i druge kredite fizičkih lica, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kako je istakla Ana Vujović iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, centralna banka je još u septembru 2023. godine ograničila kamatne stope na stambene kredite na 4,08 odsto kako bi ublažila posledice rasta EURIBOR-a na građane.
Nakon isteka te mere, u decembru 2024. godine doneta je odluka kojom je predviđeno da kod postojećih i novih kredita sa promenljivom kamatnom stopom ona ne može biti viša od pet odsto. Ovo privremeno rešenje kasnije je zamenjeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, usvojenim u martu 2025. godine, kojim je trajno uređeno ograničenje kamatnih stopa.
Iz NBS navode da će buduće kretanje EURIBOR-a u najvećoj meri zavisiti od odluka koje bude donosila Evropska centralna banka o referentnim kamatnim stopama. Zbog povećane geopolitičke neizvesnosti i uticaja energetskih kretanja na privredu evrozone, trenutno je teško precizno predvideti dalji pravac kretanja kamata.
Stručnjaci podsećaju da se kod evroindeksiranih kredita sa promenljivom kamatnom stopom primenjuje unapred definisana stopa EURIBOR-a, koja je navedena u ugovoru sa bankom. U Srbiji se najčešće koriste tromesečni i šestomesečni EURIBOR.
Kamatna stopa na ove kredite sastoji se od fiksne marže banke, koja ostaje nepromenjena tokom cele otplate, i promenljivog dela koji zavisi od kretanja EURIBOR-a i usklađuje se u intervalima definisanim ugovorom.
EURIBOR predstavlja referentnu kamatnu stopu na evropskom međubankarskom tržištu novca i određuje se svakog radnog dana na osnovu podataka koje dostavljaju velike evropske banke. Postoji pet različitih stopa EURIBOR-a: jednonedeljni, jednomesečni, tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.
