Foto: Shutterstock
Anksioznost ne zavisi samo od psiholoških faktora. Na funkcionisanje nervnog sistema i intenzitet simptoma mogu uticati i ishrana, kvalitet sna, fizička aktivnost i zdravlje creva.
Nutricionista Katarina Ćulum izdvojila je na svom Instagram profilu nekoliko navika koje mogu doprineti emocionalnoj ravnoteži.
VITAMIN B6 I MAGNEZIJUM
Vitamin B6 i magnezijum učestvuju u različitim procesima važnim za nervni sistem i proizvodnju neurotransmitera povezanih sa raspoloženjem.
Magnezijum se često povezuje sa normalnim funkcionisanjem nervnog sistema, dok vitamin B6 učestvuje u stvaranju neurotransmitera.
Ove nutrijente možemo pronaći u namirnicama poput piletine, ćuretine, lososa, jaja, leblebija, avokada, batata, muskatne tikve i semenki suncokreta.
VITAMIN D I RASPOLOŽENJE
Vitamin D ima ulogu u regulaciji brojnih procesa u organizmu, uključujući funkcije povezane sa raspoloženjem i imunskim sistemom.
Među izvorima vitamina D su sunčeva svetlost, žumanca, ulje jetre bakalara, losos, tuna i sardine.
STABILAN ŠEĆER U KRVI, STABILNIJE RASPOLOŽENJE
Nagli skokovi i padovi nivoa šećera u krvi kod nekih ljudi mogu biti praćeni osećajem nervoze, drhtavicom ili nelagodom. Zbog toga se preporučuju redovni i uravnoteženi obroci koji sadrže proteine, zdrave masti i vlakna.
Korisne navike mogu biti:
- jesti u pravilnim razmacima, umesto dugog gladovanja
- birati celo voće umesto hrane sa dodatim rafinisanim šećerom
- beli pirinač zameniti integralnim ili divljim
- u ishranu uključiti cimet
- ne preskakati obroke
- obezbediti dovoljno sna, idealno oko osam sati za većinu odraslih
UGLJENI HIDRATI NISU NEPRIJATELJ
Batat, bundeva, heljda, kinoa, sočivo i leblebije sadrže vlakna i različite mikronutrijente, a mogu biti deo uravnotežene ishrane koja doprinosi stabilnijem nivou energije i šećera u krvi.
ŠTA BI TREBALO OGRANIČITI?
Prema savetima nutricioniste, pažnju treba obratiti na:
- prekomeran unos kofeina
- duge periode gladovanja
- grickalice bogate šećerom
- prekomerno korišćenje telefona, naročito ujutru i pred spavanje
- nedostatak sna
- stalnu žurbu i multitasking
- intenzivne treninge kada je organizam već iscrpljen i pod stresom
VEZA IZMEĐU CREVA I MOZGA
Creva i mozak povezani su takozvanom osom creva–mozak, pa stanje crevne mikrobiote može biti povezano sa različitim procesima koji utiču na nervni sistem.
U ishranu se mogu uključiti fermentisane i druge namirnice poput kiselog kupusa, jogurta, belog luka, špargle, avokada i đumbira.
KAKO ZAPOČETI DAN?
Na emocionalno stanje može uticati i jutarnja rutina. Umesto da odmah nakon buđenja posegnete za telefonom, možete otvoriti prozor, izložiti se dnevnom svetlu i napraviti nekoliko sporih, dubokih udaha.
Topli biljni čajevi, poput kamilice, lavande ili valerijane, nekima mogu prijati kao deo umirujuće rutine.
Važno je, međutim, da ishrana i životne navike nisu zamena za stručnu pomoć. Ako je anksioznost intenzivna, dugotrajna ili značajno utiče na svakodnevni život, potrebno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
