Foto: Shutterstock
Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenjuje da je snabdevanje Srbije trenutno bez većih problema, ali da se energetska kriza ne smiruje. Srbija, kao i Evropa, sigurnost snabdevanja održava zahvaljujući i zalihama, ali ostaje pitanje koliko dugo one mogu da ublažavaju poremećaje na tržištu.
Dok se čeka odluka američkog OFAK-a o produženju licence Naftnoj industriji Srbije, dodatne probleme stvaraju nizak vodostaj Dunava, poremećaji na evropskom tržištu energenata i rast cena nafte i gasa.
„Naftna kriza traje jako dugo i samo se produbljuje. Ovo je zaista jedan ogroman rizik koji utiče na snabdevanje čitave Evrope, koja je uvozno zavisna“, kaže Marković.
Jedan od novih izazova je nizak vodostaj Dunava. Tim putem u Srbiju stiže značajan deo gotovih naftnih derivata, pa otežan rečni transport dodatno komplikuje snabdevanje. Problem, međutim, nije samo srpski, već pogađa i druge evropske zemlje koje zavise od rečnog transporta.
NIS I PANČEVAČKA RAFINERIJA KLJUČNI ZA SIGURNOST
Posebno važno pitanje je budućnost NIS-a i pančevačke rafinerije. Marković smatra da bi njeno očuvanje bilo od ključnog značaja za sigurnost snabdevanja Srbije.
„Od krucijalne je važnosti da imamo proizvodnju derivata upravo u svojoj zemlji. Ne možemo da uvezemo sto posto derivata ako NIS ne radi“, navodi Marković.
Prema njegovim rečima, eventualni potpuni prelazak na uvoz bio bi moguć tek nakon izgradnje odgovarajuće logističke infrastrukture, pre svega produktovoda i drugih transportnih pravaca.
Kada je reč o pregovorima o budućem vlasništvu NIS-a, za sada nema zvaničnih informacija o njihovom ishodu. Pregovori i dalje traju, dok se u stručnim krugovima govori o mogućem konkretnom predlogu i finansijskim uslovima.
Srbija, kao i Evropa, određeni nivo sigurnosti ima zahvaljujući zalihama, ali ostaje pitanje koliko dugo one mogu da amortizuju eventualne poremećaje na tržištu.
DODATNI PRITISAK DOLAZI SA TRŽIŠTA GASA
Dodatni pritisak dolazi i sa tržišta gasa. Evropska skladišta trenutno nisu u potpunosti popunjena, a njihov nivo popunjenosti mogao bi do početka novembra da dostigne oko 80 odsto.
Marković upozorava da bi posebno hladna zima predstavljala dodatni rizik za snabdevanje.
Slična situacija je i na tržištu električne energije. Zbog suše i niskih vodostaja pojedine evropske nuklearne elektrane ne mogu da rade punim kapacitetom, jer nemaju dovoljno vode za hlađenje.
To se posebno odražava na centralnu i jugoistočnu Evropu.
„Najugroženiji je upravo naš region“, kaže Marković, navodeći da je zbog smanjenja nuklearne proizvodnje u Mađarskoj i Rumuniji u regionalnom sistemu trenutno manje oko četiri gigavata bazne proizvodnje.
STRUJA SKUPlJA NEGO PROŠLE GODINE
Manjak električne energije nadoknađuje se iz drugih izvora, uključujući solarne elektrane. Međutim, problem nastaje u večernjim satima, kada proizvodnja iz solarnih kapaciteta opada, dok potrošnja raste.
Zbog toga su cene električne energije znatno više nego prošlog leta. Dok su prošle godine u podnevnim satima cene bile blizu nule, sada se na regionalnim berzama kreću oko 100 evra po megavat-satu.
Bugarska je u nešto povoljnijoj poziciji zahvaljujući snažnom razvoju solarnih elektrana i baterijskih sistema, pa trenutno može da podmiri deo regionalnih potreba.
ŠTEDNJA PONOVO POSTAJE VAŽNA
Iako se u Srbiji za sada ne očekuju nestašice električne energije ili goriva, produžena suša i nepovoljne vremenske prilike mogle bi dodatno povećati pritisak na energetski sistem.
Zbog toga se u narednom periodu ponovo nameće potreba za štednjom i racionalnijom potrošnjom energije, ne samo u Srbiji već i širom Evrope.
