Foto: Shutterstock
Nekada među najcenjenijim zanimanjima u društvu, profesorski i nastavnički poziv danas se suočava sa ozbiljnom krizom. Univerziteti u Srbiji godinama beleže sve manje interesovanje maturanata za nastavničke smerove iz fizike, hemije, matematike, biologije i geografije, dok se obrazovni sistem suočava sa pitanjem ko će u narednim godinama predavati učenicima.
Podaci ovogodišnjeg upisnog roka na Univerzitetu u Beogradu pokazuju da su pojedini nastavnički smerovi gotovo ostali bez kandidata, iako država obezbeđuje budžetska mesta i različite programe podrške.
FIZIKA I HEMIJA BEZ STUDENATA
Najveći problem vidi se na Fizičkom i Hemijskom fakultetu.
Na smeru za buduće nastavnike fizike, u prvom upisnom roku prijavilo se šest kandidata, a upisana su samo četiri studenta.
Još lošija situacija je na Hemijskom fakultetu. Na nastavničkom smeru Hemija, od 25 budžetskih mesta upisan je samo jedan student.
- Slabiji je odziv ove godine, a prošle godine bila su tri upisana studenta. Sa druge strane, pojedini drugi smerovi, poput biohemije, potpuno su popunjeni – rekao je dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić.
Stručnjaci kao jedan od glavnih razloga navode niske zarade, ali i urušen društveni status nastavničke profesije.
Iako budući nastavnici imaju mogućnost besplatnog studiranja, to više nije dovoljno da privuče mlade.
BIOLOGIJA TAKOĐE BELEŽI PAD INTERESOVANJA
Biološki fakultet u Beogradu ima poseban master program za buduće profesore biologije.
Na tom programu postoji 20 mesta, dok se prethodnih godina prosečno upisivalo oko deset kandidata.
Prema važećim propisima, nastavnik u osnovnoj ili srednjoj školi mora da ima završene master studije.
MATEMATIKA UPOZORAVA NA POSLEDICE
Sa Matematičkog fakulteta godinama upozoravaju da nedostatak nastavnika matematike može imati ozbiljne posledice po obrazovni sistem.
Ove godine smer „Profesor matematike i računarstva“ upisalo je osam studenata, što je poboljšanje u odnosu na prošlu godinu kada su bila samo četiri kandidata.
Ipak, fakultet upozorava da je to i dalje nedovoljno da nadomesti nastavnike koji odlaze u penziju.
Kao ključni problem navode lošu percepciju nastavničkog poziva u društvu.
- Nastavnička profesija danas nema društveni status i ugled koji zaslužuje, a materijalni položaj nastavnika često nije u skladu sa odgovornošću i značajem posla koji obavljaju – navode sa Matematičkog fakulteta.
GEOGRAFIJA SVE MANJE PRIVLAČNA MLADIMA
Ni Geografski fakultet nije izuzetak.
Na smeru Geografija, koji ima kapacitet za 80 studenata, u prvom roku upisano je svega 11 brucoša.
Dekan fakulteta Velimir Šećerov ocenio je da je problem nastavničkih smerova deo šire krize obrazovnog sistema i da je potrebno zajedničko delovanje države i institucija kako bi se poboljšao položaj nastavnika.
KO ĆE PREDAVATI DECI ZA NEKOLIKO GODINA?
Škole širom Srbije već sada imaju problem sa nedostatkom stručnog kadra, posebno u manjim sredinama gde nastavu pojedinih predmeta preuzimaju nastavnici koji nisu završili odgovarajuće smerove.
Najveći izazov tek dolazi, jer će veliki broj sadašnjih nastavnika u narednim godinama otići u penziju.
Bez ozbiljnih ulaganja u obrazovanje, bolje plate i vraćanja ugleda nastavničkom pozivu, Srbija bi mogla da se suoči sa nedostatkom profesora upravo iz oblasti koje predstavljaju osnovu za razvoj nauke, tehnologije i privrede.
Zašto i da upisuju? Ja sam završio za nastavnika hemije još pre 3 godine i dalje ne mogu da nađem pristojan posao u struci. Ako nemaš vezu poput starijeg kolege da te „ugura“ ili sns knjižicu sediš kući ili radiš nešto drugo.