Foto: Shutterstock
Spržena polja kukuruza i soje širom Vojvodine najbolje oslikavaju posledice dugotrajne suše koja je ovog leta pogodila Srbiju. Dok poljoprivrednici sabiraju gubitke zbog smanjenih prinosa, agroekonomski stručnjaci upozoravaju da bi manjak kukuruza i soje mogao da se prelije i na tržište stočne hrane, a potom i na cene mesa.
Suša je posebno pogodila proizvođače kukuruza i soje, dok je suncokret za sada prošao nešto bolje. Ipak, i kod ove uljarice očekuje se manji rod.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je za Radio-televiziju Vojvodine da se cena suncokreta trenutno održava na oko 52 dinara, što je približno prošlogodišnjem nivou, ali da su prinosi razlog za zabrinutost.
„Cena suncokreta se stabilizovala na nivou od oko 52 dinara, što je uporedivo sa prošlogodišnjim cenama. Međutim, prinosi su ono što brine. Kada govorimo o kukuruzu, situacija je daleko nepovoljnija, a to direktno utiče na tržište stočne hrane“, rekao je Galetin.
DOMAĆE CENE POD UTICAJEM SVETSKOG TRŽIŠTA
Na formiranje cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ne utiču samo domaći prinosi. Galetin je ukazao na snažan uticaj globalnog tržišta, objašnjavajući da Srbija nije izolovana od kretanja na svetskim berzama.
Promene proizvodnje i cena u drugim delovima sveta, uključujući posledice klimatskih promena, mogu se tako direktno odraziti i na domaće tržište.
Dodatni problem predstavljaju logistički troškovi. Dunav, kao jedna od najvažnijih i najpovoljnijih transportnih ruta za izvoz poljoprivrednih proizvoda, nije bio u potpunosti dostupan za prevoz robe, što je povećalo troškove i dodatno opteretilo domaće izvoznike.
U uslovima kada proizvođači pokušavaju da sačuvaju konkurentnost, skuplji transport predstavlja dodatni udarac na njihovo poslovanje.
„EFEKAT OGLEDALA“ DONOSI NOVE ZAHTEVE
Srpski poljoprivrednici suočavaju se i sa sve zahtevnijim uslovima za plasman proizvoda na tržište Evropske unije.
Takozvani „efekat ogledala“ podrazumeva da proizvodi iz Srbije moraju da budu proizvedeni u skladu sa standardima koji važe i za proizvođače unutar EU.
Ti zahtevi ne odnose se samo na kvalitet i bezbednost finalnog proizvoda, već i na čitav proces proizvodnje. Obuhvataju, između ostalog, dobrobit životinja, uticaj poljoprivrede na klimatske promene i ograničenja u korišćenju određenih hemijskih sredstava.
Kako je naveo Galetin, ispunjavanje takvih standarda zahteva značajna ulaganja u savremenu infrastrukturu i tehnologiju.
Pred srpskim agrarom zato se nalazi period brojnih izazova – od prilagođavanja sve izraženijim klimatskim promenama i modernizacije proizvodnje, do usklađivanja sa zahtevima evropskog tržišta.
Istovremeno, slabiji ovogodišnji rod, posebno kukuruza, mogao bi da izvrši dodatni pritisak na tržište stočne hrane, što bi se posredno moglo odraziti i na cene mesa i drugih proizvoda životinjskog porekla.
