Foto: Shutterstock
Sajber kriminalci sve češće koriste veštačku inteligenciju kako bi imitirali poznate brendove i kreirali uverljive lažne poruke, a posledice nisu samo finansijski gubici već i ozbiljan pad poverenja korisnika.
Prema novom istraživanju kompanije Kaspersky, 33,2 odsto prevara u Srbiji odnosi se na imitiranje brendova, čime je ovaj oblik prevare među najčešćim načinima zloupotrebe komunikacionih platformi.
Prevaranti uz pomoć veštačke inteligencije mogu da kopiraju vizuelni identitet kompanija, način komunikacije, pa čak i glasove i druge sadržaje, zbog čega korisnicima postaje sve teže da razlikuju pravu poruku od lažne.
GOTOVO SVI GUBE POVERENJE NAKON PREVARE
Istraživanje pokazuje da 99 odsto potrošača nakon što postanu žrtve prevare navodi da više ne veruje dolaznim obaveštenjima putem komunikacionih kanala.
Problem dodatno povećava činjenica da se prevare često ponavljaju. Oko 16,4 odsto žrtava navodi da je prevareno tri ili više puta, dok se kod prosečne žrtve poslednji incident dogodio tokom prethodnih šest meseci.
WHATSAPP NAJČEŠĆI KANAL U SRBIJI
U Srbiji najveći broj ovakvih prevara počinje putem WhatsApp-a – 38,4 odsto.
Slede:
- Facebook – 32 odsto
- SMS/iMessage – 27,2 odsto
Gotovo dve trećine prevara, odnosno 63 odsto, odvija se na više komunikacionih platformi pre nego što žrtva shvati da je prevarena.
Korišćenje više kanala dodatno povećava uverljivost prevare, jer se korisnik može susresti sa sličnim lažnim sadržajem na različitim mestima.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA POSTAJE NOVO ORUŽJE PREVARANATA
Čak 66 odsto ispitanika u Srbiji veruje da je veštačka inteligencija imala ulogu u prevari kojoj su bili izloženi.
Među načinima korišćenja AI tehnologije izdvajaju se:
- poruke kreirane uz pomoć veštačke inteligencije – 45,2 odsto
- sintetički glasovi ili deepfake vizuelni sadržaji – 46,4 odsto
Takav sadržaj može izgledati i zvučati veoma uverljivo, pa korisnici često nemaju dovoljno jasnih znakova da prepoznaju da komunikacija nije autentična.
Istraživanje ukazuje da se prevaranti sve više oslanjaju na iste digitalne kanale koje građani svakodnevno koriste za komunikaciju sa kompanijama. Na taj način granica između legitimne i lažne poruke postaje sve teža za prepoznavanje.
Poseban problem predstavlja osećaj hitnosti koji se često stvara u porukama – korisniku se, na primer, sugeriše da mora odmah da potvrdi podatke, izvrši uplatu ili klikne na određeni link.
Istraživanje kompanije Kaspersky sprovedeno je u 12 zemalja, a rezultati iz Srbije pokazuju koliko su imitiranje brendova i zloupotreba veštačke inteligencije postali značajan deo savremenih sajber prevara.
