Foto: Shutterstock
Danas se širom sveta obeležava Svetski dan bezbednosti pacijenata, a ovogodišnja kampanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) posvećena je bezbednom lečenju nezaraznih bolesti, uz slogan „Bezbedna nega za život!“.
Kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes i hronične respiratorne bolesti zahtevaju dugotrajno lečenje, stalnu terapiju i česte kontakte sa zdravstvenim sistemom, zbog čega su pacijenti sa ovim oboljenjima posebno izloženi riziku od neželjenih događaja tokom zdravstvene zaštite.
Na konferenciji za medije u Beogradu, održanoj povodom ovog dana, upozoreno je da se rizici mogu pojaviti u različitim fazama lečenja – od prevencije i dijagnostike, preko terapije, do dugoročnog praćenja bolesti.
Prema podacima SZO, nezarazne bolesti odgovorne su za 74 odsto svih smrtnih ishoda u svetu. Istovremeno, oko jednog od deset pacijenata pretrpi štetu tokom zdravstvene zaštite, dok se približno polovina takvih slučajeva može sprečiti. Kod pojedinih bolesti, među kojima je i rak, neželjene događaje tokom lečenja doživi i do trećine pacijenata.
NAJVEĆI RIZICI SU U PRELAZIMA IZMEĐU RAZLIČITIH NIVOA LEČENJA
Učesnici konferencije ukazali su na nekoliko ključnih izazova – fragmentisanost zdravstvenog sistema, potrebu za pravovremenom i preciznom dijagnostikom, kao i bezbednu primenu lekova.
Predsednica udruženja Bezbednost pacijenata Srbije Anđelka Zečević istakla je da bezbednost pacijenata mora da se posmatra kao deo šireg procesa unapređenja zdravstvene zaštite.
„Bezbednost pacijenata ne može da se posmatra izolovano. Ona podrazumeva stvaranje zdravstvenog sistema u kojem se rizici prepoznaju na vreme, neželjeni događaji sprečavaju, iskustva pacijenata čuju, a znanje i podaci iznova koriste za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite“, navela je Zečević.
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović ukazao je da se rizici često javljaju upravo na prelazima između različitih nivoa zdravstvene zaštite – od izabranog lekara i specijaliste, preko dijagnostike, do apoteke.
Kako je istakao, dobra komunikacija i informisanost pacijenta predstavljaju jednu od najvažnijih zaštita. Pacijent bi trebalo da zna koji lek uzima, zbog čega ga uzima i na koje neželjene reakcije treba da obrati pažnju.
VAŽNA JE I BEZBEDNOST LEKOVA
O ulozi regulatora u praćenju bezbednosti lekova govorila je ekspert za farmakovigilancu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Jelena Mitrašinović.
Ona je navela da su izdavanje dozvola za lekove i praćenje njihove bezbednosti među najznačajnijim nadležnostima ALIMS-a, uz kontinuirano unapređivanje nacionalnog sistema praćenja bezbednosti lekova.
Učesnici konferencije podsetili su i da pacijenti mogu sami da prijave sumnju na neželjenu reakciju na lek, čime doprinose praćenju njegove bezbednosti i zaštiti drugih pacijenata.
Prof. dr Bosiljka Đikanović sa Instituta za socijalnu medicinu i Centra – Škole javnog zdravlja Medicinskog fakulteta u Beogradu naglasila je da odgovornost za bezbedno lečenje ne može biti samo na pojedincu, već na čitavom zdravstvenom sistemu.
Sličnu poruku uputio je i direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA dr Bojan Trkulja, koji je istakao značaj sistema farmakovigilance i zajedničkog rada regulatornih tela, zdravstvenih radnika, pacijenata i farmaceutske industrije.
PACIJENT MORA DA BUDE PARTNER U LEČENJU
SZO u ovogodišnjoj kampanji posebno ističe potrebu za bezbednom negom duž čitavog puta lečenja – od prevencije i ranog otkrivanja bolesti do dijagnostike, terapije i dugoročnog praćenja. Poseban akcenat stavljen je na uključivanje osoba koje žive sa nezaraznim bolestima u donošenje odluka i unapređenje zdravstvenih usluga.
Poruka Svetskog dana bezbednosti pacijenata jeste da bezbednost mora biti deo svakog koraka zdravstvene zaštite, uz jasne protokole, standardizaciju, prepoznavanje rizika, edukaciju zdravstvenih radnika i otvorenu komunikaciju sa pacijentima.
Svetski dan bezbednosti pacijenata obeležava se 17. septembra, a ustanovljen je 2019. godine odlukom Svetske zdravstvene skupštine sa ciljem podizanja svesti o bezbednosti pacijenata i smanjenja štete koja se može sprečiti tokom zdravstvene zaštite.
