Foto: Shutterstock
Način korišćenja godišnjeg odmora mogao bi da bude jedna od tema razgovora o izmenama Zakona o radu. Sindikati već duže vreme razgovaraju o promenama radnog zakonodavstva, a o pojedinim predlozima bilo je reči i sa udruženjima poslodavaca.
Jedna od tema jeste pravilo prema kojem zaposleni prvi deo godišnjeg odmora koristi u kontinuitetu najmanje 10 radnih dana, dok preostali deo odmora može da iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović smatra da postojeće pravilo u praksi ne predstavlja problem i upozorava da bi njegovo menjanje moglo da dovede do dodatnog usitnjavanja godišnjeg odmora.
ŠTA PREDLAŽE NALED?
NALED je predložio da se zakonom omogući korišćenje jednog dela godišnjeg odmora u trajanju od najmanje dve nedelje u kontinuitetu, ali da to ne mora obavezno da bude prvi deo godišnjeg odmora.
Obrazloženje je povezano sa praksom zaposlenih koji zbog prenetih dana odmora nemaju potrebu da odmah koriste dve pune nedelje novog godišnjeg odmora.
Todorović, međutim, navodi da se sindikati u praksi nisu susretali sa tim kao problemom na koji se masovno ukazuje ni od strane zaposlenih ni poslodavaca.
„NEKOLIKO DANA ODMORA NIJE DOVOLJNO ZA PRAVI OPORAVAK“
Prema Todorovićevom mišljenju, pitanje nije samo u broju dana godišnjeg odmora, već i u tome koliko je vremena potrebno zaposlenom da se zaista odmori od posla.
On smatra da produženi vikend ili nekoliko slobodnih dana ne mogu da pruže isti efekat kao duži period odmora, posebno imajući u vidu intenzitet rada i opterećenje zaposlenih.
Todorović posebno ističe da veliki broj radnika prvi deo godišnjeg odmora koristi tek nakon 30. juna, odnosno nakon što je već prošla polovina godine.
ZAŠTO SINDIKATI NE ŽELE DA SE ODUSTANE OD POSTOJEĆEG PRAVILA?
Todorović upozorava da bi ukidanje obaveznog korišćenja prvog dela odmora u kontinuitetu moglo da otvori prostor za njegovo dodatno usitnjavanje.
Kako navodi, postoji mogućnost da se u budućnosti nekoliko dana odmora koristi u različitim periodima, što bi, prema njegovoj oceni, moglo da oslabi zaštitu zaposlenih.
On posebno ističe da godišnji odmor treba posmatrati i kroz potrebe porodica, imajući u vidu da se tokom leta održava školski raspust i da tada mnogi zaposleni planiraju zajednički odmor sa decom.
POSLODAVAC I DALJE MOŽE DA UTIČE NA TERMIN ODMORA
Jedan od argumenata koji se pojavljuje u raspravi jeste pitanje organizacije rada. Todorović, međutim, podseća da i prema postojećim pravilima poslodavac ima mogućnost da odredi period u kojem zaposleni ne može da koristi godišnji odmor ukoliko to zahtevaju potrebe procesa rada.
U situacijama kada postoje neodložni poslovi ili bi odsustvo zaposlenog moglo da izazove veću štetu, termin korišćenja odmora može biti ograničen u skladu sa zakonskim pravilima.
Zbog toga Todorović smatra da mogućnost korišćenja kraćih delova odmora sama po sebi ne bi predstavljala nerešiv problem za organizaciju posla.
ŠTA JE SA PRENETIM ODMOROM?
Prema važećem pravilu, zaposleni koji godišnji odmor koristi iz delova preostali deo odmora može da iskoristi do 30. juna naredne godine.
Todorović ističe da je važno što odgovornost za organizovanje korišćenja godišnjeg odmora nije prepuštena isključivo zaposlenom.
Prema njegovom tumačenju, ukoliko bi obavezni deo odmora postao samo mogućnost, moglo bi da se dogodi da se odgovornost za neiskorišćene dane u većoj meri prebaci na zaposlenog.
SINDIKATI TRAŽE ŠIRE PROMENE ZAKONA O RADU
Godišnji odmor nije jedino pitanje za koje sindikati smatraju da bi trebalo dodatno urediti.
Todorović kao teme za razgovor navodi i topli obrok, naknadu zarade tokom godišnjeg odmora i regres.
On posebno ukazuje na pitanje toplog obroka, ocenjujući da postojeće zakonsko uređenje ne garantuje dovoljno precizan nivo naknade.
Prema njegovom mišljenju, upravo bi ovakva pitanja trebalo da budu deo šire rasprave o zaštiti prava zaposlenih.
TODOROVIĆ O „LAŽNIM BOLOVANJIMA“
Govoreći o tvrdnjama poslodavaca i privrednika da pojedini zaposleni koriste bolovanja kako bi tokom letnje sezone radili druge poslove, Todorović navodi da takve slučajeve ne treba isključivati, ali ni problem pripisivati svim zaposlenima.
On ukazuje i na to da se veliki broj bolovanja registruje tokom januara i februara, kada nema sezonskih poljoprivrednih radova, zbog čega smatra da uzroke odsustvovanja sa posla treba posmatrati šire.
Tema godišnjih odmora tako ostaje deo šire debate o tome kako uskladiti potrebe zaposlenih, organizaciju rada i zaštitu prava radnika, a eventualne izmene Zakona o radu zavisiće od budućeg zakonodavnog procesa i dogovora socijalnih partnera.
