Foto: Shutterstock
Nova akademska godina u Srbiji počinje 1. oktobra, ali ovogodišnji upis već je pokazao jednu važnu stvar – interesovanje mladih za pojedine fakultete i potrebe tržišta rada ne poklapaju se uvek.
Dok su na nekim studijskim programima mesta popunjena gotovo odmah, drugi fakulteti i dalje traže kandidate, uključujući i za budžetska mesta. Posebno je zanimljiv raskorak između velike zainteresovanosti za psihologiju, medicinu, stomatologiju, ekonomiju i organizacione nauke, sa jedne strane, i nedostatka kandidata na pojedinim inženjerskim smerovima, sa druge.
To otvara šire pitanje: kakve stručnjake Srbija obrazuje i koliko se profil budućih diplomaca poklapa sa onim što će privredi biti potrebno?
AKADEMSKA GODINA POČINJE 1. OKTOBRA
Prema Zakonu o visokom obrazovanju, školska godina na visokoškolskim ustanovama po pravilu počinje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci.
Ministarstvo prosvete je potvrdilo da su visokoškolske ustanove već donele odluke o početku školske 2026/2027. godine. Na Univerzitetu u Beogradu osnovne i integrisane studije počinju najkasnije 1. oktobra 2026. i traju do 30. septembra 2027. godine, dok su fakulteti dobili mogućnost da preciznije utvrde sopstvene termine.
KOLIKO JE STUDENATA UPISANO OVE GODINE?
Konačan broj novoupisanih studenata za celu Srbiju u školskoj 2026/27. još nije poznat.
Za poređenje, prema poslednjim kompletnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2025/26. upisano je 44.298 studenata.
Od tog broja:
- 24.783 studenta upisana su na državne fakultete,
- 9.242 na privatne fakultete,
- 7.773 na državne akademije strukovnih studija i visoke škole,
- 2.500 na privatne visoke škole.
Budžetski status imalo je 49,2 odsto brucoša, dok je 50,8 odsto bilo na samofinansiranju. Žene su činile 57,3 odsto novoupisanih studenata.
Ovogodišnji podaci sa pojedinih univerziteta već pokazuju promene.
BEOGRAD: VIŠE UPISANIH NEGO PROŠLE GODINE
Na Univerzitetu u Beogradu u prvom upisnom roku 2026/27. upisano je 11.687 studenata – 7.812 budžetskih i 3.875 samofinansirajućih.
To je 703 studenta više nego u prvom upisnom roku prethodne godine, odnosno rast od približno 6,4 odsto.
Univerzitet u Beogradu navodi da je ovogodišnji broj upisanih u prvom roku najveći u poslednje tri godine.
To, međutim, ne znači da je broj studenata u celoj Srbiji porastao za isti procenat. Podaci za sve visokoškolske ustanove biće poznati tek nakon završetka statističkog obuhvata.
KOJI FAKULTETI SU POPUNJENI?
Na Univerzitetu u Beogradu sva upisna mesta bila su popunjena na svim studijskim programima četiri fakulteta:
- Arhitektonskog fakulteta,
- Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju,
- Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja,
- Fakulteta političkih nauka.
Podatak je posebno zanimljiv jer pokazuje da se među veoma traženim oblastima nalaze i društvene nauke, ali i programi koji vode ka specifičnim profesijama.
Arhitektonski fakultet je, recimo, zvanično potvrdio da je upisao svih 304 odobrena mesta – 205 studenata na budžetu i 99 samofinansirajućih.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu budžetska mesta bila su praktično popunjena već tokom prvog upisnog procesa, nakon čega je sproveden upis samofinansirajućih studenata.
GDE OSTAJU PRAZNE KLUPE?
Na drugoj strani nalaze se studijski programi koji se bore za svakog kandidata.
Jedan od jasnih primera je Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je početkom septembra ostalo 57 budžetskih i 13 samofinansirajućih mesta.
Budžetska mesta ostala su na hemiji, hemiji životne sredine i integrisanim studijama nastavе hemije.
Sličan problem postoji i na pojedinim tehničkim fakultetima.
Na Tehničkom fakultetu u Boru, prema analizi podataka ovogodišnjeg upisa, za 240 mesta prijavilo se svega 57 kandidata. Na građevinarstvu u Subotici bilo je 33 kandidata za 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.
To nije izolovan slučaj.
MLADI BIRAJU PSIHOLOGIJU, MEDICINU I FON – PRIVREDA TRAŽI INŽENJERE
Podaci o ovogodišnjem upisu i podaci sa tržišta rada daju zanimljivu sliku.
Prema analizi Poslova Infostud, psihologija je i ove godine među najpopularnijim izborima maturanata. U Novom Sadu za 80 mesta prijavilo se 360 kandidata, odnosno 4,5 kandidata na jedno mesto, dok je u Beogradu i Nišu bilo oko 4,2 kandidata po mestu.
Veliko interesovanje zabeležili su i medicina i stomatologija.
Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, dok je na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo 4,6 kandidata.
Visoko interesovanje bilo je i za Fakultet organizacionih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu – za FON se prijavilo 1.767 kandidata, a za Ekonomski 1.924.
Istovremeno, pojedini smerovi mašinstva, elektrotehnike i građevinarstva imaju manje kandidata nego što je raspoloživih mesta.
A upravo za deo tih zanimanja poslodavci godinama prijavljuju nedostatak kadrova.
IT VIŠE NIJE AUTOMATSKA KARTA ZA POSAO
Posebno je zanimljiva situacija u IT sektoru.
Interesovanje za IT i dalje postoji, ali tržište više nije ono koje je postojalo tokom velikog zapošljavanja u prethodnim godinama.
Na ETF-u u Beogradu za 720 mesta prijavila su se 1.045 kandidata, dok je na jednom od traženijih informatičkih programa FTN-a u Novom Sadu za 80 mesta bilo 188 kandidata.
Sa druge strane, na Elektronskom fakultetu u Nišu bilo je 432 kandidata za 540 budžetskih mesta, dok su pojedini informatički programi na prirodno-matematičkim fakultetima imali znatno manje interesovanje.
Podaci o zapošljavanju pokazuju zašto je došlo do promene.
U prvoj polovini 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 1.633 IT oglasa, naspram 2.508 u istom periodu prethodne godine – pad od gotovo 35 odsto.
To ne znači da IT stručnjaci više nisu potrebni. Naprotiv, poslodavci traže specifična znanja, ali je ulazak početnika u industriju postao zahtevniji.
NAJVEĆI RASKORAK JE U INŽENJERSKIM PROFILIMA
Ako se uporede želje maturanata sa oglasima za posao, jedan od najvećih paradoksa vidi se kod inženjerskih zanimanja.
U prvoj polovini 2026. na Poslovima Infostud objavljeno je:
- 903 oglasa u građevini i geodeziji,
- 736 oglasa u mašinstvu,
- 452 oglasa u elektrotehnici.
Građevina je čak zabeležila rast broja oglasa u odnosu na isti period 2025. godine.
Drugim rečima, postoje oblasti u kojima tržište traži ljude, dok obrazovni sistem istovremeno ima problem da privuče dovoljan broj mladih.
To je jedna od ključnih tema buduće obrazovne politike – kako uskladiti ono što mladi žele da studiraju sa onim što će privredi biti potrebno za pet ili deset godina.
KOLIKO LJUDI SRBIJA SVAKЕ GODINE DOBIJE SA DIPLOMOM?
Tokom 2025. godine u Srbiji je diplomirao 32.531 student na svim nivoima i svim vrstama visokoškolskih ustanova.
Od toga je 24.460 diplomaca završilo studije na univerzitetima, dok je 8.071 diplomirao na akademijama i visokim školama strukovnih studija.
Žene su činile 62,8 odsto ukupnog broja diplomiranih.
Dakle, Srbija godišnje dobija više od 30.000 novih visokoobrazovanih ljudi.
Struktura tih diplomaca je, međutim, mnogo važnija od samog broja.
Prema podacima RZS-a za 2025. godinu, među diplomcima prvog stepena bilo je:
| Oblast obrazovanja | Diplomirani studenti |
|---|---|
| Poslovanje, administracija i pravo | 5.038 |
| Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo | 3.051 |
| Društvene nauke, novinarstvo i informisanje | 2.368 |
| Zdravstvo i socijalna zaštita | 2.355 |
| Informacione i komunikacione tehnologije | 2.583 |
| Umetnost i humanističke nauke | 2.109 |
| Usluge | 1.840 |
| Obrazovanje | 1.300 |
| Prirodne nauke, matematika i statistika | 640 |
| Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo i veterina | 348 |
Ove brojke pokazuju da se najveći broj mladih sa diplomom prvog stepena nalazi u širokim oblastima poslovanja, administracije i prava, zatim inženjerstva, IKT-a, društvenih nauka i zdravstva.
ŠTA NAM GOVORI IZBOR STUDENATA?
Izbor fakulteta ne može se svesti samo na pitanje „gde ima posla“.
Mladi biraju i prema ličnim interesovanjima, prestižu profesije, očekivanim prihodima, mogućnosti odlaska u inostranstvo i predstavi o tome kakav život žele posle studija.
Ipak, ovogodišnji upis pokazuje nekoliko jasnih obrazaca.
Prvi je da popularnost određene profesije ne znači automatski i lakše zaposlenje. Veliki broj kandidata za psihologiju, ekonomiju ili druge atraktivne oblasti istovremeno znači i veću konkurenciju među budućim diplomcima.
Drugi je da diploma sve manje funkcioniše kao samostalna garancija zaposlenja. Poslodavci sve više traže konkretne veštine, iskustvo, licence, znanje stranih jezika, rad sa digitalnim alatima i sposobnost primene znanja u praksi. Infostud navodi da je u prvoj polovini 2026. broj oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i više kvalifikacije bio oko 18 odsto manji nego u istom periodu 2024, dok je prosečan broj prijava po oglasu porastao za gotovo 30 odsto.
Treći je da se otvara prostor za zanimanja koja mladima nisu među prvim izborima. Upravo u građevini, mašinstvu, elektrotehnici i pojedinim drugim tehničkim oblastima postoji potreba za kadrovima, dok deo fakulteta na tim smerovima teško popunjava kvote.
OBRAZUJEMO LI PROFILE KOJI ĆE NAM BITI POTREBNI?
To je možda najvažnije pitanje koje se krije iza ovogodišnjeg upisa.
Srbija trenutno ima više od 248.000 studenata na svim nivoima visokog obrazovanja, dok godišnje dobija više od 32.000 diplomaca.
Istovremeno, tržište rada postaje selektivnije. U drugom kvartalu 2026. stopa nezaposlenosti bila je 7,2 odsto, ali su se potrebe poslodavaca promenile u odnosu na period brzog rasta zapošljavanja.
Država zato pokušava da podstakne pojedine deficitarne oblasti. Za školsku 2026/27. Ministarstvo prosvete predvidelo je stipendije za studente koji se obrazuju za nedostajuća zanimanja u prosveti, među kojima su matematika, fizika, hemija, biologija, informatika, geografija, istorija, srpski, ruski i nemački jezik, kao i programi za učitelje i vaspitače.
Za istu školsku godinu država je za osnovne akademske, integrisane i strukovne studije na ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija predvidela 17.493 budžetska mesta, uz još 4.442 budžetska mesta na državnim akademijama strukovnih studija.
Slika koja se iz svega toga dobija nije jednostavna.
Srbija ne oskudeva u mladima koji žele visoko obrazovanje. Problem je u tome kakvo visoko obrazovanje biraju, koliko ga uspešno završavaju i koliko se znanja koja steknu poklapaju sa poslovima koji ih čekaju nakon diplome.
Ovogodišnji upis pokazuje da interesovanje studenata i potrebe privrede nisu uvek na istoj strani. A upravo taj raskorak mogao bi da bude jedna od najvažnijih tema srpskog obrazovanja u godinama koje dolaze.
