Foto: KSCHiLI / Alamy / Profimedia
Isplata novčane naknade od 6.000 dinara građanima koji imaju pravo po osnovu besplatnih akcija već je sprovedena, ali za naslednike preminulih nosilaca prava postupak time nije završen.
Naslednici takođe mogu da ostvare pravo na novac koji je pripadao preminulom nosiocu prava, ali ključan dokument je pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Pritom nije dovoljno samo da u njemu piše da je određeno lice naslednik – važno je i koja imovina i prava su tim rešenjem obuhvaćeni.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV) saopštio je da je 22. septembra izvršena isplata novčane naknade iz sredstava Akcionarskog fonda za 4.822.175 akcionara, u ukupnom neto iznosu od 28.933.050.000 dinara.
NIJE DOVOLJNO SAMO BITI NASLEDNIK
Ako je preminuli građanin bio nosilac prava na besplatne akcije, naslednik svoje pravo dokazuje odgovarajućom dokumentacijom.
Problem može nastati ukoliko u ostavinskom postupku akcije ili pravo na novčanu naknadu nisu bili navedeni kao deo zaostavštine.
To što je naslednik dobio kuću, stan, automobil, novac na računu ili drugu imovinu pokojnika ne znači automatski da su tim rešenjem obuhvaćeni i finansijski instrumenti.
Akcije se vode odvojeno, a Centralni registar navodi da se prenos finansijskih instrumenata sa računa ostavioca na račune naslednika sprovodi na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju.
ŠTA AKO AKCIJE NISU NAVEDENE U REŠENJU?
Ako se nakon pravosnažnosti rešenja utvrdi da je pokojnik imao imovinu koja nije bila obuhvaćena ostavinskim postupkom, zakon predviđa postupanje sa takozvanom naknadno pronađenom imovinom.
Član 128. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se, kada se nakon pravosnažnosti rešenja pronađe imovina za koju se ranije nije znalo da pripada zaostavštini, zaostavština ne raspravlja ponovo, već se ta imovina raspodeljuje novim rešenjem na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.
U praksi se zato može pojaviti potreba za dopunskim rešenjem koje će obuhvatiti imovinu koja ranije nije bila navedena.
KAKO DOKAZATI DA JE POKOJNIK IMAO BESPLATNE AKCIJE?
Ako porodica nema dokumentaciju kojom može da dokaže da je pokojnik bio nosilac prava na besplatne akcije, potrebno je pribaviti odgovarajuću potvrdu kako bi se to pravo moglo utvrditi u ostavinskom postupku.
Tek kada je pravo pravilno obuhvaćeno rešenjem o nasleđivanju, može se sprovesti odgovarajući prenos na naslednika.
PRENETE AKCIJE NE ZNAČE AUTOMATSKI DA JE NOVAC VEĆ ISPLAĆEN
Važno je razlikovati dve stvari – prenos akcija na naslednika i pravo na novčanu naknadu.
CRHoV je 22. septembra izvršio isplatu iz Akcionarskog fonda za evidentirane akcionare.
Zbog toga naslednik pre odlaska u banku treba da proveri da li pravosnažno rešenje o nasleđivanju obuhvata prava koja su potrebna za raspolaganje novcem koji je pripadao preminulom nosiocu prava.
Ako određeno pravo nije obuhvaćeno postojećim rešenjem, može biti potrebno prethodno sprovesti odgovarajući postupak za naknadno pronađenu imovinu.
NE IDE SE U POŠTU PO NOVAC
Naslednik ne treba da ide na običan šalter pošte samo zato što je reč o isplati od 6.000 dinara.
Za raspolaganje novcem koji je pripadao preminulom nosiocu prava potrebno je obratiti se Banci Poštanska štedionica, uz važeću ličnu kartu i odgovarajuće pravosnažno rešenje o nasleđivanju.
Zato je najvažnije da naslednik prvo proveri sadržaj dokumenta koji već poseduje.
NOVAC NE NESTAJE AKO SE PROCEDURA ODUŽI
Za naslednike je važno i to što se ovaj postupak ne mora završiti u nekoliko dana samo zbog straha da će pravo biti izgubljeno.
Ključni korak je da se utvrdi da li je pravo preminulog nosioca besplatnih akcija pravilno obuhvaćeno ostavinskim rešenjem.
Ukoliko jeste, naslednik može da nastavi proceduru za raspolaganje pripadajućim sredstvima. Ukoliko nije, najpre treba rešiti pitanje imovine koja nije bila obuhvaćena prvobitnim rešenjem.
Drugim rečima, nije presudno samo to što ste naslednik – već i šta je tačno navedeno u pravosnažnom rešenju o nasleđivanju.
