Foto: Shutterstock
Prosečna neto zarada u Srbiji u julu iznosila je 121.346 dinara, ali podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se primanja značajno razlikuju u zavisnosti od delatnosti. Dok je u računarskom programiranju prosečna plata premašila 323.000 dinara, u pojedinim uslužnim delatnostima prosek je bio tek nešto iznad 71.000 dinara.
Prosečna bruto zarada u Srbiji u julu iznosila je 167.402 dinara.
Kada se posmatra period od januara do jula 2026. godine, prosečne neto zarade nominalno su bile 11,4 odsto veće nego u istom periodu prošle godine.
Ipak, kretanje zarada nije bilo isto u svim delatnostima.
PROGRAMIRANJE NA VRHU SA 323.377 DINARA
Najveća prosečna neto zarada u julu zabeležena je u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i povezanih delatnosti i iznosila je 323.377 dinara.
U odnosu na jun, prosečna plata u ovoj oblasti porasla je 5,9 odsto, dok je prosečna zarada za period januar–jul bila 3,4 odsto veća nego u istom periodu 2025. godine.
Visoka primanja zabeležena su i u vazdušnom saobraćaju, gde je julski prosek iznosio 272.463 dinara.
U sektoru informisanja i komunikacija prosečna neto zarada bila je 259.913 dinara.
Među delatnostima sa najvišim prosečnim zaradama izdvajaju se i:
- naučno istraživanje i razvoj – 234.963 dinara;
- proizvodnja koksa i derivata nafte – 227.431 dinar;
- eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa – 203.885 dinara.
NAFTA I KOKS ZABELEŽILI VELIKI SKOK ZA MESEC DANA
Pojedine delatnosti imale su značajne promene samo u odnosu na jun.
U eksploataciji nafte i gasa prosečna plata porasla je 12,6 odsto, dok je u proizvodnji koksa i derivata nafte zabeležen rast od 11,6 odsto.
Ipak, visoka julska zarada ne znači nužno i visok rast na godišnjem nivou. Kod proizvodnje koksa i derivata nafte prosečna zarada za prvih sedam meseci bila je 1,5 odsto niža nego u istom periodu 2025. godine.
U PROIZVODNJI CIGARETA PLATA SKORO 200.000, ALI PAD OD 27 ODSTO
Zanimljiva promena zabeležena je u proizvodnji duvanskih proizvoda.
Prosečna neto plata u ovoj oblasti u julu iznosila je 198.128 dinara, ali je u odnosu na jun pala čak 27,1 odsto.
Istovremeno, kada se posmatra period od januara do jula, zarade su u ovoj delatnosti bile 16,6 odsto veće nego godinu dana ranije.
To pokazuje koliko mesečni proseci u pojedinim delatnostima mogu da variraju.
Visoke julske zarade zabeležene su i u:
- finansijskim uslugama, bez osiguranja i penzijskih fondova – 184.946 dinara;
- eksploataciji ruda metala – 178.314 dinara;
- telekomunikacijama – 176.813 dinara;
- proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata – 167.285 dinara;
- osiguranju, reosiguranju i penzijskim fondovima – 164.968 dinara.
NAJNIŽI PROSEK 71.378 DINARA
Na drugom kraju liste nalaze se delatnosti u kojima su prosečne neto zarade znatno niže od republičkog proseka.
Najniža prosečna plata u julu zabeležena je u ostalim ličnim uslužnim delatnostima – 71.378 dinara.
Slede:
- popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo – 72.451 dinar;
- pripremanje i posluživanje hrane i pića – 72.819 dinara;
- prerada drveta – 78.355 dinara;
- ribarstvo i akvakultura – 81.740 dinara;
- proizvodnja odevnih predmeta – 82.116 dinara;
- trgovina na malo – 86.831 dinar.
Razlika između najviše i najniže prosečne zarade tako je veća od 250.000 dinara mesečno.
OBRAZOVANJE MEĐU DELATNOSTIMA SA NAJVEĆIM RASTOM
Obrazovanje se posebno izdvaja po rastu zarada.
Prosečna neto plata u ovoj oblasti u julu iznosila je 119.439 dinara, što je nešto manje od republičkog proseka.
Međutim, kada se posmatra period januar–jul, zarade u obrazovanju nominalno su porasle čak 17,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Još veći rast zabeležen je u zaštitnim i istražnim delatnostima – 18,3 odsto, dok je julska prosečna neto zarada u toj oblasti iznosila 95.009 dinara.
Među delatnostima sa značajnim rastom od početka godine nalaze se i:
- proizvodnja duvanskih proizvoda – 16,6 odsto;
- ostale lične uslužne delatnosti – 16,1 odsto;
- proizvodnja odevnih predmeta – 15,9 odsto;
- pripremanje i posluživanje hrane i pića – 15,2 odsto;
- prerada drveta – 15,3 odsto;
- trgovina na malo – 13,4 odsto.
PROSEK NE POKAZUJE KOLIKO ZARAĐUJE VEĆINA ZAPOSLENIH
Podaci pokazuju koliko prosečna zarada može da se razlikuje od jedne delatnosti do druge.
Julski prosek od 323.377 dinara u računarskom programiranju bio je više od četiri i po puta veći od proseka u ostalim ličnim uslužnim delatnostima, gde je iznosio 71.378 dinara.
Istovremeno, prosečna neto zarada u celoj Srbiji od 121.346 dinara nalazi se između tih krajnosti, što pokazuje da jedinstveni republički prosek ne oslikava u potpunosti razlike u primanjima među zaposlenima u različitim delatnostima.
