Foto: Mitzo/Shutterstock
Konstituisanjem novog saziva Narodne skupštine Srbije počinje novi parlamentarni mandat, ali i period u kojem će pred narodnim poslanicima biti brojni zadaci – od donošenja zakona i usvajanja budžeta do izbora Vlade i kontrole rada državnih institucija.
Prva sednica 15. saziva Narodne skupštine zakazana je za 17. novembar 2026. godine, a na njenom dnevnom redu nalazi se šest tačaka, među kojima su potvrđivanje mandata, izbor predsednika i potpredsednika parlamenta, imenovanje generalnog sekretara i izbor članova skupštinskih radnih tela i parlamentarnih delegacija.
Međutim, konstituisanje parlamenta samo je početak posla. Skupština je najviše predstavničko telo i nosilac zakonodavne vlasti, što znači da će u narednom periodu poslanici odlučivati o zakonima i drugim važnim aktima koji uređuju politički, ekonomski i društveni život zemlje.
Zakoni, budžet i odluke koje utiču na građane
Jedna od osnovnih nadležnosti Narodne skupštine jeste donošenje zakona. Pred poslanicima će se tako naći predlozi propisa iz različitih oblasti, od privrede, obrazovanja i zdravstva do socijalne zaštite, bezbednosti i pravosuđa.
Posebno značajnu ulogu ima usvajanje republičkog budžeta, kojim se određuju prihodi i rashodi države, odnosno način na koji će javni novac biti raspoređen za funkcionisanje institucija, investicije, javne usluge i druge potrebe.
Skupština razmatra i završni račun budžeta, potvrđuje određene međunarodne ugovore i usvaja strategije i druge dokumente od značaja za razvoj države.
Izbor nove Vlade jedan od najvažnijih narednih koraka
Jedan od ključnih zadataka novog saziva biće izbor Vlade Srbije. Nakon konstituisanja parlamenta počinje da teče ustavni rok od 90 dana za njen izbor.
Narodna skupština bira predsednika i članove Vlade, razmatra njihov program i odlučuje o poverenju izvršnoj vlasti. Time parlament ne obavlja samo zakonodavnu funkciju već učestvuje i u uspostavljanju institucija koje sprovode državnu politiku.
Kontrola rada Vlade i državnih institucija
Pored donošenja zakona, važan deo parlamentarnog rada jeste kontrola izvršne vlasti. Poslanici imaju mogućnost da postavljaju poslanička pitanja, traže informacije od Vlade i ministara, razmatraju izveštaje državnih organa i pokreću rasprave o pitanjima od javnog značaja.
Skupština nadzire i rad službi bezbednosti, a u njenoj nadležnosti su i pojedini izbori i imenovanja na važne državne funkcije, u skladu sa Ustavom i zakonima.
Posebnu ulogu u tom procesu imaju skupštinski odbori, koji razmatraju predloge zakona, organizuju rasprave i pripremaju mišljenja i izveštaje za odlučivanje na plenarnim sednicama.
Poslanici kao veza između građana i institucija
Narodni poslanici imaju i predstavničku funkciju – njihov zadatak nije samo da glasaju o zakonima već i da zastupaju interese građana koji su ih izabrali.
Građani mogu da se obrate narodnim poslanicima, podnose predstavke i predloge i ukazuju na probleme za koje očekuju institucionalno rešenje.
Zbog toga se rad parlamenta ne meri samo brojem usvojenih zakona već i kvalitetom rasprave, dostupnošću informacija, kontrolom institucija i spremnošću poslanika da razmatraju pitanja od značaja za javnost.
Novi saziv tako preuzima niz ustavnih i zakonskih obaveza koje ostaju iste bez obzira na promenu poslaničkog sastava. Predstojeći period pokazaće kako će parlament organizovati svoj rad, koje će teme dobiti prioritet i na koji način će poslanici koristiti ovlašćenja koja im pripadaju.
