Foto: Shutterstock
Od problema sa identifikacijom i biračkim spiskom, preko povrede tajnosti glasanja, do sumnje u kupovinu glasova – građani imaju pravo da reaguju ako smatraju da je tokom glasanja povređeno njihovo biračko pravo. Zakon propisuje i rokove i postupke za podnošenje zahteva za poništavanje glasanja.
Izborni dan podrazumeva veliki broj birača, članova biračkih odbora i izbornih radnji, pa se mogu pojaviti različite situacije – od tehničkih grešaka do ozbiljnih nepravilnosti koje mogu ugroziti ostvarivanje biračkog prava.
Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa mehanizme kojima birač može da zaštiti svoje pravo, uključujući mogućnost da traži poništavanje glasanja na biračkom mestu u određenim slučajevima. Republička izborna komisija objavila je i poseban obrazac ZP-4 za birače koji žele da podnesu takav zahtev.
AKO VAM NIJE DOZVOLJENO DA GLASATE
Jedna od najvažnijih situacija jeste kada je birač upisan u izvod iz biračkog spiska, ali ga birački odbor neosnovano spreči da glasa.
U tom slučaju birač može da zatraži poništavanje glasanja na tom biračkom mestu. Zakon propisuje rok od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta za podnošenje zahteva.
Isto pravo postoji i ako je biraču na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
Zato, ukoliko nastane problem, birač treba odmah da zatraži objašnjenje od biračkog odbora i da što preciznije zabeleži šta se dogodilo.
POVREDA TAJNOSTI GLASANJA
Glasanje mora biti slobodno i tajno.
To znači da niko ne sme da kontroliše kako je birač popunio glasački listić, da ga prisiljava da pokaže za koga je glasao ili da ga na drugi način ometa dok glasa.
Ukoliko neko pokušava da utiče na birača unutar biračkog mesta ili da naruši tajnost glasanja, birač treba odmah da obavesti birački odbor.
Posebno treba razlikovati pomoć biraču kome je pomoć zaista potrebna od nedozvoljenog uticaja. Zakon predviđa posebna pravila za birače koji zbog invaliditeta, nepismenosti ili drugih zakonom propisanih razloga ne mogu sami da popune glasački listić.
AKO POSTOJI PROBLEM SA BIRAČKIM SPISKOM
Ako birač smatra da je trebalo da bude upisan u izvod iz biračkog spiska, a nije, treba da zatraži objašnjenje na biračkom mestu.
Važno je imati u vidu da članovi biračkog odbora ne mogu proizvoljno da menjaju birački spisak na sam dan glasanja.
Za birača je zato najvažnije da proveri svoje biračko mesto i status u biračkom spisku pre izbornog dana, kako bi se eventualni problem rešavao na vreme. RIK na svojoj zvaničnoj stranici objavljuje informacije o biračkim mestima i ostvarivanju biračkog prava.
AKO NEKO POKUŠA DA GLASA UMESTO DRUGOG BIRAČA
Identitet birača mora biti utvrđen pre glasanja.
Ako građanin primeti da neko pokušava da glasa umesto drugog lica ili da se koristi tuđim identitetom, to treba odmah prijaviti biračkom odboru.
Ukoliko postoje elementi krivičnog dela, slučaj može biti prijavljen i policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu.
Građani ne treba sami da ulaze u sukob sa osobom za koju sumnjaju da krši zakon, već da obaveste nadležne.
KUPovina GLASOVA I PRITISAK NA BIRAČE
Posebno ozbiljna kategorija predstavlja nuđenje novca, poklona, usluge ili druge koristi u zamenu za glas, kao i pretnje, prinuda ili drugi oblici pritiska na birača.
U takvoj situaciji birač ne treba sam da pokušava da rešava problem.
Ako je moguće bez ugrožavanja sopstvene bezbednosti, korisno je sačuvati relevantne informacije i dokaze, a slučaj prijaviti policiji ili javnom tužilaštvu.
FOTOGRAFISANJE GLASAČKOG LISTIĆA
Tajnost glasanja znači i da birač nije dužan da bilo kome dokazuje za koga je glasao.
Zbog toga ne treba prihvatati zahteve da se fotografiše popunjen glasački listić kako bi se nekome pokazalo za koga je glasano.
Ako neko od birača traži takvu vrstu „dokaza“, to treba shvatiti ozbiljno i prijaviti nadležnima.
AKO NEKO OMETA BIRAČA
Na biračkom mestu ne sme biti pritiska kojim se birač ometa dok ostvaruje svoje pravo.
To može biti nagovaranje, zastrašivanje, praćenje birača do paravana ili pokušaj da se utvrdi kako je glasao.
Ukoliko se takva situacija dogodi, birač treba da obavesti birački odbor i zahteva da mu se omogući nesmetano i tajno glasanje.
ŠTA AKO POSTOJI SUMNJA DA JE IZBORNI MATERIJAL NEPRAVILNO KORIŠĆEN?
Glasački listići, kontrolni list, birački spisak i drugi izborni materijal podležu preciznim pravilima.
Ako postoji sumnja da je neko neovlašćeno uneo, izneo, zamenio ili na drugi način manipulisao izbornim materijalom, to treba odmah prijaviti biračkom odboru.
Ako postoje elementi krivičnog dela, nadležni organi mogu biti obavešteni i van samog biračkog mesta.
ŠTA AKO SE BROJ GLASAČKIH LISTIĆA NE SLAŽE?
Brojanje i kontrola izbornog materijala obavljaju se po propisanoj proceduri.
Posebno su važne situacije u kojima postoji neslaganje između broja birača koji su glasali, broja listića u glasačkoj kutiji i drugog izbornog materijala.
Takve nepravilnosti ne treba prećutati. One se evidentiraju kroz rad biračkog odbora i zapisnik, a u zavisnosti od konkretne situacije mogu biti osnov za pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka.
AKO JE GLASANJE VAN BIRAČKOG MESTA SPORNO
Zakon predviđa mogućnost glasanja van biračkog mesta za birače koji zbog svog zdravstvenog stanja, starosti ili invaliditeta nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto, uz poštovanje propisane procedure.
Ukoliko postoji konkretna sumnja da je ta procedura zloupotrebljena, nepravilnost se može osporavati kroz izborni postupak.
I RIK je u ranijim postupcima razmatrao prigovore koji su se odnosili upravo na glasanje van biračkog mesta, što pokazuje da se takve primedbe mogu formalno proveravati kroz izborni postupak.
ŠTA GRAĐANIN TREBA DA URADI KADA PRIMETI NEPRAVILNOST?
Najvažnije je ostati smiren i precizno zabeležiti šta se dogodilo.
Korisno je zapisati:
- broj biračkog mesta;
- naziv i adresu biračkog mesta;
- vreme kada se nepravilnost dogodila;
- šta se tačno dogodilo;
- ko je učestvovao u događaju;
- ko je bio prisutan;
- da li postoje svedoci;
- da li je birački odbor obavešten;
- kako je birački odbor reagovao.
Ako postoje dokazi, treba ih sačuvati, ali bez narušavanja tajnosti glasanja.
ZAHTEV ZA PONIŠTAVANJE GLASANJA – ROK JE 72 ČASA
Za parlamentarne izbore Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da birač može da podnese zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta, ali samo u slučajevima predviđenim zakonom – kada ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili kada mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
Zahtev mora da bude konkretan. U njemu se, između ostalog, navodi tačno biračko mesto, opis radnje, ko je i kada preduzeo spornu radnju, činjenice na kojima se zahtev zasniva i dokazi.
Ako je zahtev nerazumljiv ili nepotpun, može biti odbačen.
RIK je za birače pripremio poseban obrazac ZP-4 – Zahtev birača za poništavanje glasanja na biračkom mestu.
NIJE SVAKA GREŠKA AUTOMATSKI RAZLOG ZA PONIŠTAVANJE
Važno je napraviti razliku između tehničke greške, povrede biračkog prava i nepravilnosti koja može imati uticaj na rezultat izbora.
Zbog toga nije dovoljno samo navesti da se „nešto dogodilo“. Za pokretanje postupka potrebno je precizno opisati radnju, okolnosti i, kada je moguće, dostaviti dokaze.
O tome da li postoji osnov za poništavanje glasanja odlučuju nadležni izborni organi, a ne birači na licu mesta.
KO ODLUČUJE O ZAHTEVU?
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu odlučuje nadležna lokalna izborna komisija, dok o zahtevima koji se odnose na biračka mesta u inostranstvu odlučuje Republička izborna komisija.
Nadležni organ je dužan da o zahtevu odluči u roku od 72 časa od njegovog prijema i odluku objavi na svojoj veb-prezentaciji.
RIK je na svojoj internet stranici objavio kompletna podzakonska akta i obrasce koji se odnose na prigovore i zahteve za poništavanje glasanja.
AKO POSTUPAK DOĐE DO USTAVNOG SUDA
Za izborne sporove za koje nije zakonom određena nadležnost drugog suda, nadležan je Ustavni sud.
Prema informacijama Ustavnog suda, zahtev za odlučivanje o izbornom sporu može podneti i birač, a zahtev mora da sadrži razloge i dokaze. Rok je 15 dana od dana okončanja izbornog postupka koji se osporava.
Ako Ustavni sud utvrdi da je nepravilnost dokazana i da je imala bitan uticaj na izborni rezultat, može poništiti ceo izborni postupak ili njegov deo, uz ponavljanje odgovarajućih izbornih radnji.
NAJVAŽNIJE ZA BIRAČE
Ako na biračkom mestu primetite problem, ne treba ga ignorisati, ali ni samostalno donositi zaključak da su izbori zbog toga „poništeni“.
Prvo – obavestite birački odbor.
Drugo – zabeležite tačno šta se dogodilo.
Treće – sačuvajte dokaze, ako ih ima i ako njihovo pribavljanje ne ugrožava tajnost glasanja.
Četvrto – proverite koji je pravni lek predviđen za konkretnu situaciju i poštujte rok.
Peto – ako postoji sumnja na krivično delo, obratite se policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu.
Izborni postupak ima više nivoa kontrole, a RIK je za parlamentarne izbore objavio zakone, uputstva i obrasce za ostvarivanje i zaštitu biračkih prava.
Za građane je zato najvažnije da znaju svoje pravo, da reaguju na konkretnu nepravilnost i da svaku sumnju prijave nadležnom organu kroz propisanu proceduru.
