Foto: Shutterstock
Ako vam se gotovo svako veče, posle večere, javlja potreba da pojedete nešto slatko, niste jedini. Želja za slatkišima može biti posledica navike, stresa, sastava obroka, umora, ali i promena nivoa šećera u krvi.
Povremena želja za slatkim sama po sebi ne mora da znači da postoji zdravstveni problem. Na apetit utiču brojni faktori, uključujući način ishrane, okruženje i dnevni ritam.
PREVIŠE STE OGRANIČILI ŠEĆER
Kada naglo i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane, osećaj uskraćenosti može dodatno pojačati želju upravo za hranom koju pokušavamo da izbegnemo.
Nutricionisti ističu da je želja za određenom hranom često naučena reakcija. Ako ste navikli da nakon večere pojedete desert, mozak može vremenom povezati završetak obroka sa slatkišem.
STRES I LOŠE RASPOLOŽENJE
Slatka hrana može kratkotrajno da izazove osećaj zadovoljstva jer utiče na sistem nagrađivanja u mozgu.
Zbog toga ljudi pod stresom, umorni ili neraspoloženi mogu češće posegnuti za hranom bogatom šećerom i drugim ugljenim hidratima. Problem nastaje kada slatkiši postanu uobičajen način za popravljanje raspoloženja.
OGLASI MOGU DA POJAČAJU ŽELJU
Želja za određenom hranom ne nastaje uvek samo zbog gladi. Miris, izgled hrane, ali i reklame mogu pokrenuti želju za slatkišima.
Atraktivni prikazi hrane mogu aktivirati fiziološke reakcije povezane sa očekivanjem nagrade, pa se potreba za određenim proizvodom može javiti čak i kada nismo stvarno gladni.
SASTAV VEČERE MOŽE DA BUDE VAŽAN
Ako obrok sadrži mnogo ugljenih hidrata, a malo proteina, vlakana i masti, nivo glukoze u krvi može brzo porasti, nakon čega dolazi do njegovih promena.
Kod nekih ljudi takve oscilacije mogu biti praćene ponovnim osećajem gladi ili željom za slatkom hranom.
Zato je korisno da večera bude uravnotežena i da sadrži dovoljno proteina, vlakana i zdravih masti.
POSLE SLANOG OBROKA ŽELITE DRUGAČIJI UKUS
Postoji fenomen poznat kao senzorna specifična sitost. Kada pojedemo dovoljno hrane određenog ukusa, zadovoljstvo tim ukusom može da se smanji, dok nam drugačiji ukus postaje privlačniji.
Zato nakon obilnog slanog obroka mnogima upravo desert deluje posebno primamljivo.
Raznovrsniji ukusi u okviru obroka mogu doprineti većem osećaju zadovoljstva i sitosti.
ŽELJA ZA SLATKIŠIMA MOŽE DA RASTE TOKOM DANA
Istraživanja pokazuju da želja za slatkim i slanim grickalicama kod nekih ljudi postaje izraženija kako dan odmiče, a posebno u večernjim satima.
Na to mogu uticati navika, mentalni umor i cirkadijalni ritam. Posle celog dana donošenja odluka, samokontrola može biti slabija, pa je lakše posegnuti za slatkišem koji je već deo svakodnevne rutine.
KAKO ZADOVOLJITI ŽELJU ZA SLATKIM?
Ako vam se povremeno jede nešto slatko, nema potrebe za potpunom zabranom. Važnije je voditi računa o količini i učestalosti.
Kao jednostavnija alternativa mogu poslužiti voće, grčki jogurt sa malo šećera ili domaći zamrznuti jogurt.
Ukoliko je želja za slatkišima veoma učestala, praćena izraženom glađu ili drugim tegobama, korisno je obratiti pažnju na celokupnu ishranu i, po potrebi, razgovarati sa lekarom ili nutricionistom.
