Foto: Shutterstock
Javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je 41,93 milijarde evra, a najveći deo obaveza odnosio se na kupce evroobveznica, kojima je Srbija dugovala 12,91 milijardu evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija.
Na drugom mestu nalaze se kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima je država dugovala 6,94 milijarde evra, dok je dug prema poslovnim bankama po osnovu kredita iznosio 5,56 milijardi evra.
KINESKA EKSIM BANKA MEĐU VEĆIM POVERIOCIMA
Na četvrtom mestu među poveriocima nalazi se Kineska Eksport-import banka, kojoj je Srbija na kraju avgusta dugovala 2,78 milijardi evra.
Dug prema stranim vladama po osnovu kredita iznosio je 2,54 milijarde evra, dok su obaveze prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj dostigle 2,24 milijarde evra.
Srbija je Međunarodnom monetarnom fondu dugovala 2,09 milijardi evra, a Evropskoj investicionoj banci 1,75 milijardi evra.
PETINA DUGA U DINARIMA
Kada je reč o valutnoj strukturi, 79,2 odsto javnog duga bilo je u stranoj valuti, dok je 20,8 odsto bilo u dinarima.
Najveći deo ukupnog javnog duga bio je izražen u evrima – 63 odsto, dok je u američkim dolarima bilo 11,1 odsto, a u specijalnim pravima vučenja (SDR) 5 odsto.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je struktura javnog duga poslednjih godina menjana kroz razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti i povećanje učešća dinarskog finansiranja. Ministarstvo je krajem avgusta saopštilo i da su dinarske državne obveznice postale dostupne međunarodnim investitorima preko sistema Euroklira, što predstavlja korak ka većoj integraciji domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti.
