Foto: Profimedia
Smeštaj u staračkom domu može predstavljati značajan trošak za penzionere i njihove porodice. Mesečne cene zavise od toga da li je reč o državnoj ili privatnoj ustanovi, vrste smeštaja i nivoa nege koji je korisniku potreban.
Prema navedenim podacima iz septembra 2026. godine, mesečni smeštaj u državnim domovima u Srbiji okvirno košta od 35.000 do 80.000 dinara, dok se u privatnim ustanovama cene kreću od oko 70.000 do 250.000 dinara.
Ovi iznosi predstavljaju okvirne raspone, a ne jedinstvene cene za sve ustanove. Konačan trošak zavisi od konkretnog doma, zdravstvenog stanja korisnika i usluga koje su uključene u mesečnu naknadu.
ŠTA JE UKLJUČENO U CENU SMEŠTAJA?
U osnovnu cenu najčešće ulaze boravak, ishrana i deo podrške u svakodnevnim aktivnostima. U zavisnosti od ustanove i ugovora, mogu biti obuhvaćeni i pomoć pri održavanju lične higijene, pranje veša, nadzor osoblja i osnovna zdravstvena nega.
Međutim, porodice ne bi trebalo da pretpostave da su sve usluge uključene u cenu.
Lekovi, pelene za odrasle, medicinska sredstva, posebna ishrana, specijalistički pregledi i prevoz do zdravstvenih ustanova mogu se dodatno naplaćivati. Takođe, ako se zdravstveno stanje korisnika promeni i bude mu potreban viši nivo nege, mesečni troškovi mogu porasti.
Zbog toga je pre prijema važno zatražiti detaljan cenovnik i pisanu potvrdu o tome šta je obuhvaćeno osnovnom naknadom.
DRŽAVNI ILI PRIVATNI DOM ZA STARE?
Državni domovi uglavnom imaju niže cene, ali prijem zavisi od ispunjenosti uslova, procene potreba korisnika i raspoloživih kapaciteta. U pojedinim ustanovama može postojati lista čekanja.
Kod privatnih domova cene određuju same ustanove, a na njih utiču lokacija, opremljenost objekta, broj osoba u sobi i obim usluga.
Zbog toga dva doma mogu imati veoma različite cene čak i kada se nalaze u istom gradu. Najniža cena ne mora nužno biti i najpovoljnija opcija ako se brojne usluge dodatno naplaćuju.
MOŽE LI PENZIJA DA POKRIJE TROŠKOVE?
Za mnoge porodice najveći izazov predstavlja razlika između mesečnih primanja korisnika i cene smeštaja.
Na primer, ako dom košta 90.000 dinara mesečno, a penzija korisnika iznosi 55.000 dinara, potrebno je obezbediti još 35.000 dinara svakog meseca. Na godišnjem nivou, ta razlika iznosi 420.000 dinara, bez dodatnih troškova i eventualnih promena cena.
Kada penzija nije dovoljna za pokrivanje troškova, porodica može da se obrati nadležnom centru za socijalni rad i proveri da li postoje mogućnosti podrške u konkretnom slučaju. Učešće u troškovima zavisi od okolnosti korisnika i porodice, kao i od važećih pravila socijalne zaštite.
KAKO PROVERITI DA LI JE DOM LICENCIRAN?
Pre donošenja odluke važno je proveriti da li ustanova ima važeću licencu za pružanje usluge smeštaja.
Porodicama se savetuje da obiđu dom, upoznaju se sa uslovima boravka, raspitaju o ishrani, organizaciji nege i broju zaposlenih koji brinu o korisnicima.
Posebnu pažnju treba obratiti na ugovor o smeštaju i uslove pod kojima ustanova može da promeni cenu ili dodatno naplati negu.
SEDAM PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI PRE PRIJEMA
Pre potpisivanja ugovora, porodica bi trebalo da proveri:
- Kolika je ukupna mesečna cena za konkretnu sobu i potreban nivo nege?
- Da li su ishrana, pranje veša i pomoć pri ličnoj higijeni uključeni?
- Ko snosi troškove lekova, pelena i medicinskih sredstava?
- Da li se posebno plaćaju specijalistički pregledi i prevoz?
- Da li se cena povećava ako korisniku zatreba intenzivnija nega?
- Pod kojim uslovima dom može da promeni cenovnik?
- Da li ustanova ima važeću licencu i da li su sve obaveze jasno navedene u ugovoru?
Pre izbora staračkog doma važno je uporediti ukupne troškove, a ne samo osnovnu cenu smeštaja. Detaljan cenovnik, provera licence i jasno definisane obaveze u ugovoru mogu pomoći porodici da izbegne nepredviđene izdatke i pronađe ustanovu koja odgovara potrebama starije osobe.
