Foto: Shutterstock
Otežana koncentracija, usporeno razmišljanje, mentalni umor i zaboravljanje reči tokom razgovora neki su od simptoma takozvane moždane magle, stanja koje može da oteža svakodnevno funkcionisanje. Ove tegobe sve češće prijavljuju i mlađe osobe, kao i ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama.
Neurolog dr Rupam Borgoha ističe da moždana magla nije bolest niti samostalni poremećaj pamćenja, već može biti znak da je organizam izložen dugotrajnom opterećenju.
Među mogućim uzrocima navode se hronični stres, nedostatak sna, nepravilna ishrana, previše vremena provedenog pred ekranima i produžen oporavak nakon kovida.
KAKO PREPOZNATI MOŽDANU MAGLU?
Najčešći simptomi uključuju osećaj mentalnog umora, otežanu koncentraciju, usporeno razmišljanje, zaboravljanje sitnica i teškoće u obavljanju zadataka koji su ranije bili jednostavni.
Ukoliko zaboravnost počne da ometa posao i svakodnevne aktivnosti ili se tegobe postepeno pogoršavaju, potrebno je obratiti se lekaru. Iznenadna konfuzija, jaka glavobolja, otežan govor ili nagle promene u ponašanju zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
KAKO EKRANI UTIČU NA KONCENTRACIJU?
Često prebacivanje između aplikacija, praćenje obaveštenja i korišćenje društvenih mreža mogu da opterete pažnju. Kada se koncentracija neprestano prekida, teže je usmeriti se na jedan zadatak i obraditi nove informacije.
Prema rečima dr Borgohе, dugotrajna izloženost ekranima, posebno u večernjim satima, može da doprinese smanjenoj pažnji i mentalnom zamoru. Stalna izloženost novim sadržajima može dodatno da pojača osećaj mentalne iscrpljenosti.
ŠTA MOŽE DA POMOGNE?
Za ublažavanje tegoba stručnjaci preporučuju nekoliko promena u svakodnevnim navikama:
- Spavajte sedam do osam sati i trudite se da ležete u približno isto vreme.
- Izbegavajte telefon, računar i televizor najmanje sat vremena pre spavanja.
- Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
- Primenjujte tehnike opuštanja, poput vežbi disanja, meditacije ili joge.
- Pijte dovoljno tečnosti i hranite se raznovrsno, uz unos proteina, integralnih žitarica, voća, povrća i zdravih masti.
Ukoliko tegobe potraju, lekar može proceniti da li je potrebno proveriti nivo vitamina B12, vitamina D i gvožđa, kao i funkciju štitaste žlezde ili druge moguće uzroke sličnih simptoma.
Iako povremena rasejanost i umor ne moraju da ukazuju na ozbiljan problem, dugotrajne ili sve izraženije smetnje ne treba zanemarivati. Pravovremeni pregled može pomoći da se utvrdi uzrok tegoba i odredi odgovarajući način lečenja.
