Foto: Shutterstock
TA peći i dalje su čest izbor za grejanje stanova bez centralnog grejanja, a njihova isplativost u velikoj meri zavisi od načina korišćenja i vremena kada se troši električna energija. Uz pravilno podešavanje i korišćenje jeftinije tarife, moguće je smanjiti troškove, dok nepotrebno dopunjavanje peći tokom skuplje tarife može znatno da poveća račun.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku navedenim u izvoru, u 352.185 stanova bez centralnog grejanja električna energija bila je glavni energent za zagrevanje prostora.
TA peć pomoću električnih grejača zagreva unutrašnje akumulacione blokove, koji potom postepeno oslobađaju toplotu. Važno je razlikovati period u kojem peć troši struju za zagrevanje blokova od vremena tokom kojeg samo ispušta već akumuliranu toplotu.
KOLIKO KOŠTA RAD TA PEĆI?
Prema računici iz izvornog teksta, TA peć snage tri kilovata koja se puni dva sata dnevno tokom mesec dana potroši oko 180 kilovat-sati električne energije.
Ako se puni isključivo tokom niže tarife, trošak za ovu količinu struje u zelenoj zoni iznosi približno 430 dinara mesečno. Za tri sata punjenja dnevno procenjeni trošak je oko 650 dinara.
Ukoliko se ista količina električne energije potroši tokom više tarife, procena je znatno veća: oko 1.730 dinara mesečno za dva sata rada dnevno, odnosno oko 2.600 dinara za tri sata.
Ove iznose treba posmatrati kao okvirne procene, a ne kao garantovan trošak. Stvarni račun zavisi od važećih tarifa, zone potrošnje, ostale potrošnje u domaćinstvu i toga koliko dugo grejači zaista rade.
KADA JE NAJISPLATIVIJE PUNITI TA PEĆ?
Domaćinstvima koja imaju dvotarifno brojilo najčešće se isplati da akumuliraju toplotu tokom perioda niže tarife, ukoliko uređaj i način priključenja to omogućavaju.
Niža tarifa traje osam sati dnevno, ali se njen početak razlikuje u zavisnosti od područja: u Beogradu je od ponoći do 8 časova, u Vojvodini od 23 do 7 časova, a u centralnoj Srbiji od 22 do 6 časova.
Ipak, ne postoji univerzalno pravilo koliko dugo svaku TA peć treba puniti. Potrebno vreme zavisi od snage uređaja, veličine prostorije, spoljne temperature i potreba ukućana. Ako je peć već akumulirala dovoljno toplote, dodatno punjenje možda nije potrebno.
MALI TRIKOVI ZA MANJU POTROŠNJU
Da bi se toplota što duže zadržala u stanu, preporučuje se da se zatvaraju vrata prostorija koje se ne koriste, proveri zaptivenost prozora i iskoristi sunčeva toplota tokom dana. Uveče se mogu navući zavese, ali one ne smeju da prekrivaju peć niti da ometaju protok vazduha.
Važno je i da se TA peć ne zaklanja nameštajem, ne koristi za sušenje odeće i ne prekriva tkaninama. Treba poštovati uputstvo proizvođača i propisane razmake od zidova, nameštaja i zavesa.
Treba imati u vidu i da smanjivanje izduvavanja toplote nije isto što i smanjenje potrošnje električne energije. Za uštedu je najvažnije kontrolisati koliko se toplote akumulira i izbegavati nepotrebno dopunjavanje.
Stvarnu potrošnju najlakše je pratiti poređenjem računa pre i nakon početka grejne sezone, uz uvažavanje drugih uređaja u domaćinstvu. Posebno treba obratiti pažnju na prelazak iz zelene u plavu ili crvenu zonu, jer se tada deo potrošnje obračunava po višim cenama.
IZOLACIJA MOŽE DA SMANJI POTREBU ZA GREJANJEM
Osim pravilnog korišćenja grejnih uređaja, značajnu ulogu u smanjenju računa ima i kvalitet toplotne izolacije. Prema procenama koje su navedene u drugom delu izvornog materijala, dobra izolacija kuće ili stambene zgrade može da smanji potrebnu energiju za grejanje od 50 do 70 odsto, ali takva obnova može zahtevati velika početna ulaganja.
Margareta Zidar, rukovodilac Odeljenja za energetsku efikasnost hrvatskog Energetskog instituta „Hrvoje Požar“, ocenila je da je smanjenje gubitaka toplote jedan od najvažnijih načina za dugoročno umanjenje troškova grejanja.
Prema njenim rečima, ulaganja u energetsku obnovu koja omogućavaju velike uštede mogu iznositi oko 700 evra po kvadratnom metru zgrade, pa i više.
Stručnjaci preporučuju da se najpre poboljša izolacija spoljašnjih zidova, krova i drugih delova objekta kroz koje se gubi toplota, a zatim razmotri ugradnja odgovarajućeg sistema grejanja.
Interesovanje za toplotne pumpe raste, a dodatne uštede moguće je ostvariti njihovim kombinovanjem sa solarnim panelima. Ipak, izbor sistema treba prilagoditi objektu i navikama domaćinstva, uz računanje ukupnih troškova, uključujući potrošnju električne energije.
TA peć može biti praktično rešenje za stanove bez centralnog grejanja, ali njena isplativost zavisi od načina punjenja, kvaliteta izolacije i ukupne potrošnje domaćinstva. Zato je, pre nego što se razmišlja o zameni uređaja, važno proveriti gde se energija nepotrebno troši i kako se toplota može duže zadržati u prostoru.
