Foto: Shutterstock
Vitamin K ima važnu ulogu u pravilnom zgrušavanju krvi, ali njegov značaj za organizam tu se ne završava. Istraživanja ukazuju na njegovu moguću ulogu u očuvanju zdravlja kostiju, srca i mozga tokom starenja.
Vitamin K je grupa vitamina rastvorljivih u mastima, a najpoznatiji oblici su K1 i K2. Vitamin K1 uglavnom se nalazi u zelenom lisnatom povrću, dok se vitamin K2 može naći u pojedinim namirnicama životinjskog porekla i fermentisanoj hrani.
ULOGA VITAMINA K U ZDRAVLJU KOSTIJU
Vitamin K učestvuje u aktivaciji proteina koji su važni za metabolizam kostiju i pravilno korišćenje kalcijuma u organizmu. Zbog toga se proučava njegova uloga u očuvanju gustine i čvrstine kostiju, posebno kod starijih osoba i žena nakon menopauze.
Nedovoljan unos vitamina K povezuje se sa određenim problemima sa zdravljem kostiju, ali još nije u potpunosti razjašnjeno u kojoj meri dodatni unos ovog vitamina može da spreči osteoporozu i prelome.
KAKO MOŽE DA DOPRINESE ZDRAVLJU SRCA?
Vitamin K2 predmet je istraživanja zbog moguće uloge u procesima koji regulišu taloženje kalcijuma u krvnim sudovima. Naučnici ispituju da li dovoljan unos ovog vitamina može da doprinese očuvanju elastičnosti arterija i smanjenju kalcifikacije krvnih sudova.
Ipak, iako su pojedina istraživanja pokazala povezanost između vitamina K i zdravlja kardiovaskularnog sistema, još nema dovoljno dokaza da se suplementi vitamina K mogu preporučiti kao siguran način za sprečavanje srčanih i krvnih bolesti.
VITAMIN K I ZDRAVLJE MOZGA
Istraživači proučavaju i moguću povezanost vitamina K sa očuvanjem kognitivnih funkcija tokom starenja. Pojedini radovi ukazuju na njegovu ulogu u procesima važnim za funkcionisanje moždanih ćelija, protivupalne mehanizme i zaštitu ćelija od oksidativnog stresa.
Vitamin K se zbog toga istražuje i u kontekstu neurodegenerativnih bolesti, uključujući demenciju. Međutim, potrebna su dodatna kvalitetna klinička istraživanja kako bi se utvrdilo da li veći unos ovog vitamina zaista može da smanji rizik od ovih oboljenja.
KOLIKO VITAMINA K JE POTREBNO?
Prema preporukama navedenim u izvoru, dnevni unos za odrasle muškarce iznosi oko 120 mikrograma, a za odrasle žene oko 90 mikrograma. Većina ljudi može da obezbedi potrebne količine kroz raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.
Dobri izvori vitamina K su zeleno lisnato povrće, poput spanaća, kelja i kupusa, kao i brokoli i pojedina biljna ulja. Vitamin K2 nalazi se i u nekim fermentisanim namirnicama i proizvodima životinjskog porekla.
Pošto je vitamin K rastvorljiv u mastima, njegovo usvajanje može biti bolje kada se namirnice koje ga sadrže jedu uz izvor zdravih masti, poput maslinovog ulja, orašastih plodova ili semenki.
DA LI SU POTREBNI SUPLEMENTI?
Stručnjaci ističu da većina zdravih osoba može da unese dovoljne količine vitamina K putem hrane. Uzimanje suplemenata ne treba smatrati zamenom za uravnoteženu ishranu niti dokazanim načinom prevencije osteoporoze, kardiovaskularnih ili neurodegenerativnih bolesti.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi, poput varfarina, jer promene u unosu vitamina K mogu uticati na njihovo dejstvo. U takvim slučajevima, promene u ishrani i eventualnu suplementaciju treba uskladiti sa lekarom.
Iako se istraživanja o ulozi vitamina K u zdravom starenju nastavljaju, raznovrsna ishrana koja obezbeđuje dovoljan unos ovog vitamina ostaje važan deo brige o zdravlju.
