Foto: Shutterstock
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru iznosila je 4,1 odsto, dok su potrošačke cene u odnosu na avgust porasle za 0,2 odsto. Ekonomisti očekuju da bi inflacija do kraja godine mogla da se zadrži na nivou od oko četiri odsto, uz relativno stabilan mesečni rast cena.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast međugodišnje inflacije delom je posledica prošlogodišnjeg pada pojedinih cena nakon uvođenja ograničenja trgovačkih marži. Zbog toga je ovogodišnje poređenje sa istim periodom prošle godine manje povoljno.
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić ocenio je da mesečna inflacija već nekoliko meseci ostaje relativno stabilna, što ukazuje na smirivanje cenovnih pritisaka. Prema njegovoj proceni, inflacija bi do kraja godine mogla da bude oko četiri odsto.
PROSEČNA ZARADA VEĆA OD PROSEČNE POTROŠAČKE KORPE
Prema podacima za jun, prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 120.401 dinar, dok je prosečna potrošačka korpa vredela 110.800 dinara. Razlika između ove dve vrednosti iznosila je približno 9.600 dinara.
Nikolić ocenjuje da bi do kraja godine prosečna zarada mogla da premaši vrednost prosečne potrošačke korpe za oko 20 odsto.
Ipak, takav odnos ne znači da sva domaćinstva imaju dovoljno novca za pokrivanje troškova života. Stvarna kupovna moć zavisi od broja zaposlenih članova porodice, visine njihovih prihoda i individualnih izdataka.
Univerzitetski profesor Ivan Arnautović ukazao je da poređenje prosečne zarade i potrošačke korpe nije dovoljno za potpunu procenu životnog standarda, posebno zato što se korpa odnosi na tročlano domaćinstvo, dok porodice imaju različite prihode i troškove.
USLUGE I KOMUNALIJE MEĐU NAJVEĆIM POSKUPLJENJIMA
Najveća poskupljenja zabeležena su u pojedinim uslužnim delatnostima. Prema podacima navedenim u analizi, fotografske usluge poskupele su za više od 25 odsto, dok su vodosnabdevanje i odvođenje vode poskupeli za 21,8 odsto.
Rast cena veći od 10 odsto zabeležen je i kod pojedinih usluga popravke i održavanja vozila, telefonskih i internet usluga, kao i građevinskih, zanatskih i krojačkih usluga.
Arnautović je istakao da hrana i troškovi stanovanja, uključujući komunalne usluge, čine veliki deo izdataka domaćinstava, zbog čega njihovo poskupljenje značajno utiče na kućni budžet.
DOBAR ROD VOĆA I POVRĆA UBLAŽIO RAST CENA
Povoljniji rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji doprineli su ublažavanju rasta ukupnih potrošačkih cena. Prema oceni Nikolića, dobar rod voća i povrća uticao je na kretanje cena hrane, koja ima veliki udeo u potrošačkoj korpi.
Ekonomisti objašnjavaju da usporavanje inflacije ne znači da se cene vraćaju na raniji nivo, već da one nastavljaju da rastu sporijim tempom. Zbog toga građani i dalje mogu da izdvajaju više novca za svakodnevne potrebe, čak i kada statistički podaci pokazuju smirivanje inflacije.
Očekivanja za naredni period zasnivaju se na relativno stabilnom mesečnom rastu cena i daljem kretanju zarada, ali će stvarni efekat na životni standard zavisiti od odnosa prihoda i troškova svakog domaćinstva.
