Foto: Shutterstock
Stotine hiljada građana Srbije suočavaju se sa problemom nerešenih imovinskopravnih odnosa, posebno kada je reč o zemljištu koje se decenijama prenosi s generacije na generaciju bez potpune dokumentacije. Prema navodima izveštaja RTS-a, od 1. maja 2028. godine iz katastra će po sili zakona biti brisani oni koji su upisani kao držaoci nepokretnosti, a nisu regulisali pravo svojine.
Problem je naročito izražen kod parcela koje su pre više decenija kupovane bez uredno zaključenih i overenih ugovora. Iako su porodice zemljište platile i koriste ga godinama, nedostatak dokumentacije može da oteža prodaju, nasleđivanje, rešavanje sporova oko granica parcela i izgradnju objekata.
NEREŠENO VLASNIŠTVO USPORAVA I GRAĐEVINSKE PROJEKTE
Konsultantkinja za ulaganja u nekretnine u beogradskoj kompaniji „Etagi kom“ Jovana Stojadinović ukazala je za RTS na problem na području Tošinog bunara, gde se zemljište obuhvaćeno planom detaljne regulacije nalazi u zoni predviđenoj za javnu namenu, ali na njemu postoje evidentirani držaoci nepokretnosti.
Oni su podneli prijave u okviru postupka „Svoj na svome“, a na pojedinim parcelama nalaze se okućnice i objekti koji se koriste za stanovanje ili druge potrebe. Rešavanje njihovog statusa važno je i za buduće uređenje prostora i realizaciju planiranih projekata.
Dodatnu prepreku predstavljaju neusklađeni urbanistički planovi i nejasni odnosi između objekata i zemljišta na kojem su izgrađeni.
Država nastoji da ovakve probleme rešava primenom principa jedinstva nepokretnosti, odnosno povezivanjem objekta sa zemljištem koje mu pripada.
Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić objasnio je da je zakonom predviđen rok od pet godina za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu objekata. Postupak zavisi od konkretne situacije, a jednostavniji je kada je ista osoba nosilac prava i na objektu i na zemljištu.
ŠTA AKO GRAĐANI NE REGULIŠU VLASNIŠTVO DO 2028. GODINE?
Advokat Željko Simić iz beogradske advokatske kancelarije „Simić“ upozorava da brisanje iz evidencije držalaca ne znači automatski da građani zauvek gube mogućnost da dokažu pravo svojine. Ipak, posledice mogu biti ozbiljne, jer će pravo morati da dokazuju odgovarajućom dokumentacijom, a po potrebi i pred sudom.
Prema njegovom objašnjenju, ako pravo svojine ne bude regulisano u zakonskom roku, sadašnji držaoci biće brisani po sili zakona, dok će se evidencija vratiti na prethodno zemljišnoknjižno stanje.
To znači da će se u evidenciji ponovo pojaviti ranije upisani vlasnik, dok će oni koji smatraju da imaju pravo na nepokretnost morati da ga dokazuju.
Zbog toga je važno da građani na vreme provere kako je njihova imovina evidentirana i da utvrde koji su koraci potrebni za regulisanje vlasničkog statusa.
STARI UGOVORI I NEDOSTATAK DOKUMENTACIJE DODATNO KOMPLIKUJU POSTUPAK
Poseban problem predstavljaju ugovori stari nekoliko decenija, kao i situacije u kojima su prvobitni kupci i prodavci preminuli. U takvim slučajevima teško je rekonstruisati čitav lanac prenosa prava, naročito kada dokumentacija nije sačuvana.
Advokat Simić ukazuje da građanima može biti izuzetno teško da pronađu ugovor kojim je njihov predak kupio parcelu još sredinom prošlog veka, posebno ako je na tom zemljištu kasnije izgrađena porodična kuća.
Upravo zbog toga nerešeni imovinskopravni odnosi mogu da prerastu u dugotrajne sudske postupke, čak i kada porodice decenijama koriste zemljište i smatraju ga svojim.
Građanima koji su upisani kao držaoci preporučuje se da provere podatke u katastru, prikupe dostupne ugovore i rešenja o nasleđivanju i potraže stručni pravni savet o mogućnostima za regulisanje svojine.
Važno je imati u vidu da upis prava svojine i brisanje iz evidencije držalaca zavise od konkretnih okolnosti svakog slučaja. Preduzimanje koraka pre isteka zakonskog roka može da pomogne u izbegavanju dodatnih komplikacija, troškova i dugotrajnih sporova.
