Foto: Shutterstock
Srbija se suočava sa sve ozbiljnijim pražnjenjem ruralnih područja, gašenjem poljoprivrednih domaćinstava i odlaskom mladih, a problem odavno prevazilazi granice agrarne politike. Nedostatak infrastrukture, nepredvidive subvencije, slaba ulaganja i neuređeno tržište samo su neki od razloga zbog kojih život na selu postaje sve teži.
Na ove probleme ukazali su stručnjaci gostujući u emisiji „Puls Srbije vikend“, gde su govorili o stanju u srpskom agraru i posledicama dugogodišnjeg zanemarivanja ruralnih područja.
„SRBIJA PRAKTIČNO NEMA SELO OD 1981. GODINE“
Profesor dr Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, ukazao je na problem načina na koji se u popisima stanovništva klasifikuju naselja.
Kako je objasnio, popis iz 1981. godine bio je poslednji koji je razlikovao gradska, seoska i mešovita naselja, dok su od 1991. godine u upotrebi samo kategorije gradskih i ostalih naselja.
Ševarlić smatra da je jedan od najvećih problema nedovoljno ulaganje u infrastrukturu ruralnih područja, koja obuhvataju veliki deo teritorije Srbije.
Prema njegovim rečima, subvencije nisu jedini razlog napuštanja sela, već je neophodno obezbediti i puteve, škole, zdravstvene ustanove i druge uslove za normalan život.
On je upozorio i na nepredvidivost agrarne politike, navodeći da poljoprivrednicima, prema njegovim tvrdnjama, u periodu od 2013. do 2023. godine nisu isplaćena sredstva u vrednosti tri prosečna godišnja agrarna budžeta.
Kao primer naveo je i promene u sistemu subvencionisanja po hektaru, ističući da ove godine nije isplaćen drugi deo podrške od 17.000 dinara po hektaru.
GUBICI SE MERE MILIJARDAMA EVRA
Agroekonomista Ivan Smajlović predstavio je rezultate naučnog rada koji se bavio ekonomskim posledicama upravljanja poljoprivredom u prethodnih 15 godina.
Prema njegovim navodima, procenjeni godišnji gubici u četiri analizirana sektora iznose oko 6,45 milijardi evra, dok se ukupni ekonomski gubici za 15 godina procenjuju na između 66,5 i 70,5 milijardi evra.
Analiza je obuhvatila mlečno govedarstvo, pčelarstvo, vinarstvo i vinogradarstvo, kao i proizvodnju jakih alkoholnih pića povezanu sa voćarstvom.
Smajlović je naglasio da se ovi rezultati odnose samo na četiri sektora i da ne predstavljaju ukupnu procenu gubitaka u čitavoj poljoprivredi.
Kao ključne probleme izdvojio je nelojalnu konkurenciju, neuređeno tržište i nedostatak jasne strategije za oporavak proizvodnje.
POLJOPRIVREDA ZA DESET GODINA PORASLA SAMO 1,7 ODSTO
Novinar i publicista Branislav Gulan ukazao je na veliki raskorak između planova i stvarnih rezultata razvoja srpske poljoprivrede.
Podsetio je da je Strategijom poljoprivrede za period od 2014. do 2024. godine bio predviđen znatno brži razvoj ovog sektora, ali da je, prema njegovim podacima, tokom čitave decenije ostvaren rast od svega 1,7 odsto, odnosno prosečno 0,17 odsto godišnje.
Gulan je ocenio da su posledice dugogodišnjih problema gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta, kao i slabljenje domaće proizvodnje.
Posebno je ukazao na to da nova Strategija poljoprivrede, usvojena 2022. godine, još nije zaživela u praksi onako kako je planirano.
Pozivajući se na analizu Fiskalnog saveta Srbije, naveo je i da je mlečnost krava u Srbiji dvostruko manja nego u Evropskoj uniji.
KO ĆE OSTATI DA ŽIVI NA SELU?
Pražnjenje sela nije samo problem poljoprivrednika, već i pitanje budućnosti čitavog društva. Kada se zatvore škola, ambulanta, prodavnica i autobuska linija, selo postaje sve manje privlačno za mlade porodice.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da se oporavak ruralnih područja ne može zasnivati isključivo na subvencijama za proizvodnju. Potrebna su dugoročna ulaganja u infrastrukturu, dostupnost javnih usluga, stabilno tržište i uslovi koji će omogućiti mladima da na selu mogu da rade i pristojno žive.
Jer, nije dovoljno imati plodnu zemlju i vredne domaćine ako nema ko da ostane na imanju, obrađuje njive i nastavi porodičnu proizvodnju.
