Foto: Shutterstock
Radna nedelja od četiri dana, ukupno 32 radna sata i ista plata koju zaposleni trenutno primaju – jedna je od mera predstavljenih u programu „Rad i socijalna pitanja“ Studentske liste, koji predviđa niz promena u oblasti radnih i socijalnih prava u Srbiji.
Prema ovom predlogu, zaposleni bi mogli da rade četiri dana nedeljno, umesto dosadašnjih pet, a da pritom ne izgube deo zarade. Međutim, važno je naglasiti da se ne predviđa obavezno uvođenje ovakvog modela u svim kompanijama, već mogućnost da ga poslodavci primene ukoliko se za to odluče.
UMESTO 40 – 32 RADNA SATA NEDELJNO
Predloženi model podrazumeva smanjenje radnog vremena sa 40 na 32 sata nedeljno, uz zadržavanje postojeće plate. To znači da bi zaposleni radili četiri dana po osam sati, dok bi jedan radni dan više imali za odmor, porodicu i privatne obaveze.
U programu se navodi da bi primena zavisila od delatnosti i mogućnosti poslodavaca. Ideja je da se kraća radna nedelja uvede tamo gde organizacija posla to dozvoljava, bez ugrožavanja poslovanja.
POSLODAVCI: POTREBAN JE DOGOVOR
O mogućnosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje govorio je i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. On smatra da takav model ne može da se primenjuje univerzalno, ali da je moguć u pojedinim kompanijama i delatnostima.
Kao primer naveo je IT sektor, u kojem pojedine kompanije mogu da organizuju posao tako da se isti rezultati ostvaruju za kraće vreme. Ipak, upozorio je da je potrebno uzeti u obzir finansijske mogućnosti poslodavaca i specifičnosti svake delatnosti.
Prema njegovim rečima, uvođenje četvorodnevne radne nedelje trebalo bi da bude rezultat dogovora zaposlenih i poslodavaca.
NIJE JEDINA PROMENA KOJA SE PREDLAŽE
Program obuhvata i druge mere koje bi mogle da promene položaj zaposlenih. Među njima su ograničavanje rada na određeno vreme na najviše 12 meseci, veći dodaci za rad nedeljom, noću i tokom praznika, kao i pravo zaposlenih da nakon završetka radnog vremena ne moraju da odgovaraju na poslovne pozive i poruke.
Predlaže se i da poslodavci raspored rada dostavljaju najmanje sedam dana unapred, kao i drugačiji obračun toplog obroka, regresa i minulog rada.
DA LI ĆE ZAPOSLENI ZAISTA RADITI MANJE, A ZARAĐIVATI ISTO?
Za sada je reč o programskom predlogu, a ne o zakonskoj promeni. Da bi ovakav model postao deo radnog zakonodavstva, bile bi potrebne odgovarajuće izmene propisa.
Ključno pitanje ostaje u kojim delatnostima bi četvorodnevna radna nedelja mogla da funkcioniše, kako bi se organizovao rad u proizvodnji, trgovini, zdravstvu i drugim službama koje moraju da rade svakodnevno, kao i ko bi snosio troškove prelaska na kraće radno vreme.
Predlog zato otvara širu raspravu o budućnosti rada u Srbiji – da li je moguće da zaposleni rade manje sati, zadrže istu zaradu, a da produktivnost i poslovanje ne trpe.
